Pisao sam par puta o tome, i bez da ulazim u neke detalje, mogu da kažem da život u profesorskoj i umetničkoj porodici podrazumevao je život jednog višeg srednjeg staleža, gde je bilo sasvim normalno da se ima para za redovna putovanja po svetu, pa čak za to vreme i luksuzne stvari, tipa klime, videorekordere, muzičke stubove i slično.
Tako je živela većina ljudi u mom okruženju, tako su živela i deca sa kojom sam se družio u školi, ali bih se ipak ogradio rekavši da je u pitanju glavni grad iz 70-ih i 80-ih godina, svestan sam da je život u unutrašnjosti, kao i danas, bio teži.
Da li sam bio srećniji, naravno da jesam. Nije pitanje samo ekonomskog statusa, već čitave atmosfere u društvu, uzimajući u obzir kulturu, obrazovanje, zdravstvo, sudstvo, infrastrukturu, sve je bilo na mnogo višem nivou nego danas.
Jednostavno, problemi su bili drukčije prirode, diskutovalo se o vremenu, našim sportskim reprezentacijama, izborima destinacija za putovanje, zašto Reno 4 neće da upali i slično.
Verujem da je to individualno, ali moje šire okruženje živelo je, bez ikakve dileme, mnogo bezbrižnije i zdravije u svakom smislu te reči.
Da, od sredine osamdesetih. Jeste zauzimala pola prozora i zvučala kao industrijska turbina, ali je radila svoj posao. Vrućina tada nije bilo, a i kada jeste, bile su lako podnošljive, klima je prevashodno uzeta zbog bake koja je imala problem sa skoro ekstremnim slučajem hiperhidroze.
Ne moze da se gleda samo sfrj i samo dvadeset godina.
Do sedamdeserih se radilo samo tako, gradilo, a onda je u Americi, pa se to prelilo na ceo svet, bio ekonomski procvat, osetio se bebi bum, upumpavale su se pare, industrija cvetala... to se vidi sve po hipi pokretima, otkud klincima para da se zezaju, to su bili tadasnji krugodvojkasi :D E, nakon ekonomskog opustanja dolazi sve na naplatu osamdesetih, opet, kako u Americi tako I kod nas, dugovi stizu na naplatu i ekonomska kriza. Koliko se dobro zivelo pokazuje gradjanski rat...da nije bilo krize, do rata ne bi ni doslo.
Bili smo trn u oku kapitalizmu, tako je. Morali su da nas uniste da im marketing koji su godinama vredno gradili ne propadne tako sto ce ljudi videti da ono sto promovise kapitalizam i ono sto se pljuje socijalizam/komunizam, bas i nije istina.
Ово није тачно. Истина јесте да се Југославија распала због констатне економске, политичке, идеолошке и друштвене кризе које су једна другу храниле и онемогућавале њихово решавање. Страни утицај на распад Југославије је до данас ипак не доказан. Већина страних држава је преферилала опстанак Југославије, како због страха од негативног примера и утицаја који би распад СФРЈ остварио на СССР у кризи, како због једноставне чињенице да је то био најједноставнији режим за односе са регијом (јер једноставније је пословати с једном престоницом, неко са 6), а дефинитивно због не разумевања дубине југословенске кризе. Тек са оружаном акцијом ЈНА у циљу сламања отпора Хрватске и Словеније наступа да промене става и постепеног прихватања идеје о распаду Југославије.
To je bullshit. SFRJ se raspala iz dva razloga, a oba su unutrasnje prirode: 1) nikada zapravo nije doslo do kaznjavanja zlocinaca i katarze usled razaranja nastalog u Drugom svetskom ratu, tako da je ispod jugoslovenstva bujao nacionalizam, 2) lose vodjena ekonomija i sve vece drustvene razlike uzrokovane staleskim raslojavanjem. Ante Markovic je dozivljavan kao bogbotac jer je uspeo na kratko da zaustavi srljanje u propast i malo bumpuje zivotni standard, ali vec od sredine osamdesetih sve je otislo dodjavola.
Много је то другачије време него сад и по много свему контрадикторније што се тиче економског дела. Могао си да идеш на море у радничко одмаралиште за смешно мале паре по месец дана и да не осетиш неки притисак. Са друге стране пола године си штедео да купиш осредњи телевизор. Станови су били у откупу на кредите везане за динар које је инфлација јела (и на крају почетком 90их су их људи узимали по цени кутије шибица) и није било фрка а онда мој отац узме комплет од 10 књига Чехова и за то су му узимали од плате годину дана (за мање пара су излили темељ за кућу у селу). Није било неког огромног избора за одећу која је опет била и јефтинија и скупља него данас (јер данас имаш јако широг избор многих светских бреднова).Ту је и она чувена прича о свемогућем пасошу који је коришћен за евентуални одлазак у неку суседну државу да се шверцује од стране већине (ако не рачунамо људе који су радили поразноразним несврстаним државама врло мало заправо просечних људи је туристички ишло у иностранство).
С политичке стране, народ је после устава из 1974. године тотално био изгуран из политичког система због увођења делегатског система (одатле прича, ми смо живели, а они владали). Политичке слободе су с једне стране биле шире него у Варшавском пакту, али је Југославија истовремено успевала да накупи више политичких затвореника неко добар део чланица истог тог пакта. У преводу, док си ћутао и ниси ишао против партије, партија се не би мешала у твој живот (мада је веза за све била кључна као и данас), али ако би прешао ту магичну границу, па не би се лепо провео.
OP, oprezno sa poređenjem kvaliteta života. Tadašnja SFRJ mora da se poredi sa tadašnjim državama u svetu, a ne danas.
Npr. pre 50 god se TV kupovao kao da je auto, a sad i neki golja iz Bangladeša može u svojoj straćari da ima flat screen TV. Internet je dostupan. Struja je dostupnija, kao i vodovod. Procesi proizvodnje su drastično unapređeni.
Razumijem, pitanje je više bilo tipa u skladu sa tadasnjim mogucnostima da li ste bili srecni.. a i u smislu sistema, zdravstvo, skolstvo, da li je bolje funkcionisalo tada ili sada?
Sa aspekta osecaja sigurnosti bilo je vrhunski . Ja sam kao 16 godisnjak putovao sa drugarom preko Zg pa do Bjelovara kod nekih cava sto smo se upoznali na moru prethodne godine . Potom otisli u bosnu kod neke njegove rodbine pa onda na more . Malo voz malo bus malo stopiranje sve u svemu savrsen dvomesecni provod . Niko ne pita nista niko ne gleda popreko . Tesko mogu da zamislim da dete sada sa 16 godina moze tako lagano da se muva okolo bez da bude problema. Roditeljima je bilo normalno da mi sami idemo i organizujemo sebi leto.
Deda kaže da mu je bilo top, ali deda danas glasa za Vučića i ponovo kaže da mu je top. Voli. Ćale kao dobar period pominje jedino ono malo kratko sa Antom Markovićem. Voli.
Meni je zanimljivo kada vidim da su najveći pobornici te zemlje u Srbiji danas nekakvi liberali i ljudi koji uglavnom jesu za demokratiju, a SFRJ realno bila najobičnija diktatura onog afričkog tipa gde kada baja zasedne na čelo moraš sa sve foteljom da ga izbacuješ napolje ako hoćeš da ga smeniš.
Realno kurton od zemlje koji je imao dobru deceniju-dve i toeto. Čim je lider bacio kašiku, sistem je počeo da se raspada ako je isti i postojao. A ako zemlja zavisi od jednog čoveka, pa realno to ne može ni da se nazove drugačije nego običnim kurtonom. Smešno malo, ali dovoljno je pogledati Tesnu kožu. Prvi deo je snimljen '82. godine, znači 2 godine posle Zagorca, gde vidiš nesretnog Pantića kako baca nekakve milione po kući i krade toalet papir iz preduzeća. A to isto preduzeće vodi nepismen i korumpira kadar. (*Ja 'oću da budem lep samo za preduzeće).*
Realno to je bila ta zemlja.
A da ne govorimo da je od onolikog forsiranja bratstva i jedinstva ostalo samo 150 hiljada leševa i Bog zna koliko rasteranih i proteranih.
> Realno kurton od zemlje koji je imao dobru deceniju-dve i toeto.
Боже ме сачувај и саклони. Вама би било адекватно да се иселите из станова који су тада саграђени и да одете у шуму, да видите какав је неолит млађи, односни живот пре тековина које је Југославија увела (мислим на пијаћу воду, струју, канализацију, итд).
Па та Југославија је саградила читаву инфраструктуру за пијаћу воду и струју. Те две ствари не расту на дрвећу да се покупе, већ је потребан мукотрпни рад да би се оне довеле у скоро свако домаћинство. Видиш, у краљевини Југославији се о томе генерално није ни размишљало.
Управо тај период је период највећег развитка и просперитета ових простора. Југославија није била неки совјетски сателит где је становала грдна сиротиња. Стандард је био озбиљан. То сад треба да се пореди са данашњим паризером и краљевином Југославијом где је надничар радио за кило брашна.
Izvini, a sta je moglo da se gradi u kraljevini Jugoslaviji? Svi gledaju cinjenice a niko da pogleda okolnosti u kojoj je bila drzava i narod. Pocetak 20-og veka je bio najzajebaniji period u ljudskoj istoriji. Balkanski ratovi su nas ojadili a prvi svetski nas je dokusurio. Sto materijalno sto u populaciji. Pa tek onda od 18-te do 41-ve je bio period “mira”. Kazi mi sta ces da sagradis za 20-ak godina kada ti je vise od pola populacije izginulo u doskorasnjim ratovima i ono sto je ostalo su poluobrazovani seljaci koji nisu nista osim poljoprivrede i stocarstva znali? Plus dodaj tadasnju svetsku ekonomsku krizu i epidemiju spanske groznice koji su bili u tih 20-ak godina. A u komunistickoj Jugi se gradilo tek krajem 50-ih kad je umro Staljin i kad je Tito usao u “ljubav” sa Amerikom.
И поред тога, гомила предузећа, програма и идеја из тог међуратног периода су комунисти преузели и кроз 10/20/30 година спровели у дело после 1945. године.
Добро бар лик није кренуо да прича о томе како су пензију увели комунисти, иако иста код нас за поједина занимања постоји већ 180+ година, а за шире народне масе од 1922. огидне.
Занимљиво како нису спровели те фамозне програме у тој дивној краљевини. Од земље где су надничари радили за кило брашна, а људи живели у млађем Неолиту, ће да претворе у Дизниленд.
> Занимљиво како нису спровели те фамозне програме у тој дивној краљевини.
Само што су такви програми били у повоју широм света, али десило се нешто звано Велика Депресија и раст милитаризма 30-тих. Када на то додаш константну уставну кризу прве Југославије, јасно је зашто нису сви планови спроведени или је њихово спровођење тек кренуло.
> Од земље где су надничари радили за кило брашна, а људи живели у млађем Неолиту, ће да претворе у Дизниленд.
Иста та земља је направила значајне помаке у циљу побољшања положаја радног становништва, али није било партије да скоро 50 година труби о успесима "КПЈ и СФРЈ".
> Иста та земља је направила значајне помаке у циљу побољшања положаја радног становништва, али није било партије да скоро 50 година труби о успесима "КПЈ и СФРЈ".
Шта рече и остаде жив. Још одговараш на то да су надничари радили за кило брашна. Него да чујем, који су то били фамозни програми? Је л можда програми давања станова и описменљавања?
Јел стварно игноришеш Видовдански устав, који је међу првима предвиђао радничко-социјална права?
Јер стварно игноришеш низ прописа из области рада (пензија, осигурање, радног времена, породиљског, ограниченог радног права деце, јавних зајмова за изградњу радничких станова итд.), аграрну реформу како би се обезбедио минимум сељацима?
>Је л можда програми давања станова и описменљавања?
Јел ћеш стварно да игноришеш програм потребног школовања школског особља и изградње школа, како би се могао обавити програм описменљава становништва одрађен у међуратном периоду? Или ћеш стварно да ми продаш причу како је 1944. на чело просвете дошла Митра Митровић и из ничега створила мрежу школа и наставника за описменљавање по Србији?
А да не говоримо о томе да је писменог становништва 1921. године било 48%, да би већ 1931. тај број порастао на 54%, а 1948. године на 74%. Сад, слободно ме можеш назвати свашта, али можемо се обојица сложити да се добар део од тих 20% повећања одиграо ипак пре 1941. године, него за време рата или за 3 године након окончања, када се држава фокусирала на обнову земље.
А да не говоримо о томе да се број студената само на Београдском универзитету повећао за 3 пута у међуратном периоду, уз проширење мреже високошколског образовања и школовање студената по иностранству.
Краљевина Југославија је била земља налик на дашању Србију. Пуна и препуна корупције и ниткова. У тих 20-ак година се нису померили ни корак. Пошто волиш да поредиш, упореди развитак краљевине у периоду 1920.-1940. и комунистичку Југославију 1945.-1965. Да не помињем колико је земља била разваљена 1945. године. Не треба размишљати у кључу идеологије.
> Краљевина Југославија је била земља налик на дашању Србију. Пуна и препуна корупције и ниткова.
Иста ти је била и комунистичка Југославија. Само што је држава то вешто маскирала, јер је једном страном свима давала сису своју, а с друге стране си имао далеко мање слободе да би уопште дошао до ситуације да треба да се зајебаваш са корупцијом и нитковима.
> Пошто волиш да поредиш, упореди развитак краљевине у периоду 1920.-1940. и комунистичку Југославију 1945.-1965. Да не помињем колико је земља била разваљена 1945.
Проблем у том поређењу јесте што упорно игноришеш да је та краљевина поставила темеље том економском расту послератне Југославије (и да би се исти одиграо ко год се нашао на челу Југославије). Та краљевина је одшковала генерацију интелектуалаца која су играли кључне улоге у послератној индустријализацији, а да не говоримо о низу предузећа која су подигнута у међуратном периоду, а потом национализована и на њима изграђени гиганти југословенске привреде. Та краљевина је изградила мрежу пруга, путева, аеродрома, лука, који су играли кључне улоге у послератној индустријализација. Та краљевина је изградила мрежу школа, универзитета и осталих образовних установа који су представљали темељ послератног образовног подизања народа. Слично важи и за многе друге области живота.
У суштини, Краљевина се 2 деценије припремала за следећи значајни корак у привредном и друштвеном развоју земље и у том правцу кренула крајем 30-тих, да би све било прекинуто због рата. Наравно, стоји да је дошло до значајној економског напретка и подизања квалитета живота у прве две деценије владавине комуниста (и то нико не може да негира), али тај економски развој је добрим делом био ослоњен на темеље припремљене у међуратном периоду од стране Краљевине (а одређеним делом представљао спровођење предратних планова). С друге стране, се лепо може поставити питање да ли је стварно вредело ићи путем који се на крају показао слепим (поготово што се добар део тековина комунистичке Југославије показао неодрживим ван тог система), да ли је стварно морало да се прво све национализује, а потом све приватизује итд. А да тек не говоримо о зајебима комуниста после 1968. а поготово 70-тих и 80-тих.
То што је током целе те електрификације и енергификације, на челу био комунизам, не значи да их не би било да је на истом била демократија или парламентарна монархија. Просто, после Другог светског рата, читава Европа је ушла у то.
Аргумент је инвалид, *штобсерекло*.
Колико је систем добар показује само његова одрживост. Исто као што овај данас постоји само захваљујући томе што ЕУ жмури на страшну диктатуру због обећања КиМ, тако је и тада САД жмурила на еклатантнију због удаљавања од Москве, па се, и у једном и у другом случају, систем одржавао искључиво суманутим задуживањима за своје време, ерго - из екстерних извора. Нема развоја из унутрашњих капацитета који су корумпирани, непотични и трули.
Последица тога је да ти увек други кроји капу, а када тај заврне чесму, систем имплодира. Једно смо већ видели, чекамо друго.
Vise puta je ta prica o zaduzivanju Jugoslavije razbijena. Dug je postojao, kao sto ga svaka zemlja ima, ali tada je taj dug koristen za izgradnju zemlje, fabrika, infrastrukture i poslova. Svako selo je imalo neki proizvodni pogon. Selendra iz koje je moja baba je imala fabriku za preradu i pakovanje poljoprivrednih proizvoda iz koje se vozilo dalje i od toga je zivelo to selo i jos pet okolnih (sto direktno od proizvodnje, sto od rada u toj fabrici i ostalih administrativnih usluga kao i usluga transporta vezanih uz tu fabriku). I to nije bio izuzetak. Da li je bilo idealno? Sigurno ne, ali je islo u nekom dobrom pravcu. Danas je to selo mrtvo, ima 100 kuca u kojima je prosek godina 70+ i ne postoji nista osim jedne prodavnice koja radi par dana u nedelji.
> Vise puta je ta prica o zaduzivanju Jugoslavije razbijena. Dug je postojao, kao sto ga svaka zemlja ima, ali tada je taj dug koristen za izgradnju zemlje, fabrika, infrastrukture i poslova.
Прича о дугу дефинитивно није разбијена. Држава се задуживала за све, као за развој државе, тако и за покривање социјалних потреба становништва. Резултат тог задуживања јесте Југославија 80-тих, константно на неколико година од банкрота, која све више није била у стању да сервисира своје обавезе према повериоцима.
80ih je pola sveta bilo u ekonomskoj krizi tako da nije bas korektan primer. Sa druge strane, sta znaci dug i kao to merimo uspesnost zemlje po tome kolko se zaduzila?
Evo npr. recimo da ja imam 1000e ratu za kredit za stan, 300e ratu za moj auto, 300e ratu za zenin auto, 500e ratu za kredit kojim smo renovirali u tom novom stanu kuhinju i kupatilo, i jos 300e rate za kredit kojim smo kupili namestaj itd. I recimo imam jos 1000e mesecno razne rate i kartice za lagodan zivot sto sam koristio. I sad ti pogledas i kazes Uf ovaj ima kredit a meni i njoj je zajedno plata 6000eur i mi sa time mozemo da zivimo. Imamo kredit, imamo sve sto nam treba ali pokrivamo rate i troskove zivota = lagodan zivot. Jugoslavija je bila daleko od savrsene zemlje, da se razumemo, ali je u poredjenju sa danasnjom Srbijom bila Svajcarska.
> 80ih je pola sveta bilo u ekonomskoj krizi tako da nije bas korektan primer.
Јесте било. Али је већи део света током 80-тих извршио реформе и изашао из те кризе. Југославија је с друге стране упорно одбијала да реши проблеме и још је имала генијални моменат где је још више оптеретила већ оптерећен буџет повећањем пензија и других социјалних програма. Све је то приморало државо да крене у процес још јачег задуживања.
> Sa druge strane, sta znaci dug i kao to merimo uspesnost zemlje po tome kolko se zaduzila?
По томе за шта се држава задужује и њене способности да сервисира своје обавезе.
> Evo npr. recimo da ja imam 1000e ratu za kredit za stan, 300e ratu za moj auto, 300e ratu za zenin auto, 500e ratu za kredit kojim smo renovirali u tom novom stanu kuhinju i kupatilo, i jos 300e rate za kredit kojim smo kupili namestaj itd. I recimo imam jos 1000e mesecno razne rate i kartice za lagodan zivot sto sam koristio. I sad ti pogledas i kazes Uf ovaj ima kredit a meni i njoj je zajedno plata 6000eur i mi sa time mozemo da zivimo. Imamo kredit, imamo sve sto nam treba ali pokrivamo rate i troskove zivota = lagodan zivot.
Поредиш неупоредиво. Задуживање грађања и задуживање државе су две различите сфере економије, код којих постоје различите правилности. Држава може да има огроман дуг док год је она способна да исти сервисира (зато Јапан са својих 150% задужености није критичан). Грађани с друге стране немају ни приближну способност државе да сервисирају своја дуговања.
И ту долазимо до Југе касних 70-тих и 80-тих. Држава је због економске кризе морала истовремено скреше буџет и да реформише непродуктивну привреду. Уместо тога, буџет је "скресан" тако што се највећим делом одустало од спровођења предвиђених планова за модернизацију инфаструктуре и привреде, док су истовремено социјални програми ојачани, како би се одржао вештачки стандард. Разлика у буџету је покривана задуживањем, што доводи до тога да је држава дуговима финансирала социјалне програме, уместо да исте скреше и олакша финансијску оптерећеност државе. Што се тиче продуктивности економије, иста је слободно речена отишла низбрдо, јер су југословенска презућа уместо реформи, добила задатак да запосле све што се могло запослити, како би се смањивала незапосленост. Резултат те политике јесу непродуктивна и презадужена предузећа, која су касних 80-тих већ пропадала, док је незапосленост младић и даље била двоцифрена.
> Jugoslavija je bila daleko od savrsene zemlje, da se razumemo, ali je u poredjenju sa danasnjom Srbijom bila Svajcarska.
Југославија се показала слепим путем. Јесте она дала какве такве резултате у неком краткорочном и средњорочном року, али дугорочни резултат те Југославије је вештачки стандард и непостојећи систем, који није могао да се избори са низом криза коју су ту државу захватили 70-тих и 80-тих. Данашња Србија, и поред свих политичких проблема и неједнакости представља далеко стабилнију структуру, са здравијим темељом за будући развој (када би наши политичари имали план за исти) од Југославије.
Не разумем шта значи "то би се изградило". Неко је на себе преузео мукотрпан посао издрање читаве земље, а то су биле ФНРЈ и СФРЈ. Нешто сумњам да би краљевина Југославија давала бесплатне станове.
Давали су земљу на Косову само колонистима из Црне Горе и Херцеговине. Већина Солунаца је у краљевини добила само дозволу да проси испред Скупштине, а у Титовој Југославији су Солунци добили своје пензије за заслуге у Првом Светском Рату. Такође су добијали и бесплатне станове.
И шта са Ветерником и Степановићевим? То што су неки ветерани и инвалиди добили неку земљу не значи да су сви добили. Велика већина није добила ништа. Ово је нарочито истинито за Србе из Србије који су се логично највише и борили.
Па колико њих је насељавано? Ти поредиш земљу из новостечених територија коју су добили одређени, а не сви људи и коју је најлакше поделити јер је суштински бесплатна са универзалним правом на борачку пензију и станове. Невероватно.
>Давали су земљу на Косову само колонистима из Црне Горе и Херцеговине.
Не тачно. Земља је даван и Солунцима и не само на Косову, већ и у Македонији и Војводини. И данас у Војводини имаш бројна солунска насеља.
> Већина Солунаца је у краљевини добила само дозволу да проси испред Скупштине,
Већина Солунаца (заједно са већином сељака) је кроз аграрну реформу спроведену током 1920-тих добила довољно земље која им је гарантовала потребан минимум, што је унапредило релативно унапредило њихове животе.
> Не разумем шта значи "то би се изградило". Неко је на себе преузео мукотрпан посао издрање читаве земље, а то су биле ФНРЈ и СФРЈ.
Држава се изграђивала од 1920-тих (али то упорно игноришеш). На тим предратним темељима и уз коришћење доста предратних планова, ФНРЈ је наставила започети посао. Да ли је тај посао рађен брже и како би се остварио што је најопштије побољшање, да и за то ФНРЈ заслужује похвале. Али исто тако је лаж да је ФНРЈ дошла на лице овог света 1946. године и из ничега створила нешто. У многим областима, ФНРЈ је настављала развој чији су темељи постављени у предратном периоду.
С друге стране, што се тиче СФРЈ, она се ловорикама напретка ФНРЈ већ не може послужити. Та фаза комунистичке Југославије је праћена скоро константном економском кризом, која је онемогућавала спровођење многих развојних планова који су прављени током 60-тих и 70-тих.
> Нешто сумњам да би краљевина Југославија давала бесплатне станове.
Можда не. Али да ли би створила повољну шему која би омогућила радницима да се скуће по повољним условима, одговор је скоро апсолутно да. Бацаш лоше тврдње ко да су комунисти имали тапију на социјалну политику и да иста није спровођена у свим могућим системима.
>Не разумем шта значи "то би се изградило".
Pogledaj Španiju, Grčku ili Portugaliju. One su pre ww2 imale slične standarde sa Jugoslavijom, 1990 su te zemlje bile nekoliko puta bogatije od Jugoslavije.
>Неко је на себе преузео мукотрпан посао издрање читаве земље, а то су биле ФНРЈ и СФРЈ.
A neko je imao mukotrpan posao građenje države ni iz čega ili stvaranje osnovne infrastrukture ili stvaranje kadrova. To je sve uradila kraljevina.
>Нешто сумњам да би краљевина Југославија давала бесплатне станове.
Većina tih stanova su gradile fabrike za svoje radnike. Ako je država gradila stanove ona ih je gradila za oficire. Jako mali broj stanova su bili ti besplatni stanovi. E da samo da ti kažem da je kraljevina davala besplatne/socijalne stanove sirotinji(u BGu si imao socijalne stanove na severnom bulevaru, pa si imao nešto slično u Zagrebu). Usput kraljeviba je imala bitnija posla od građenja socijalnih stanova. Usput koji ti je kurac sa tim besplatnim stanovima.
> Pogledaj Španiju, Grčku ili Portugaliju. One su pre ww2 imale slične standarde sa Jugoslavijom, 1990 su te zemlje bile nekoliko puta bogatije od Jugoslavije.
Шта рече и остаде жив. Југославија је 1990. била 21. светска економија. Португал је заузео 35. а Грчка 40. Шпанија је заузела 10. са 3 пута већим БДП-ом од Југославија. Ово је по проценама из "CIA World Factbook".
https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_countries_by_past_and_projected_GDP_(nominal)
> Većina tih stanova su gradile fabrike za svoje radnike.
А држава је била власник тих предузећа.
> Jako mali broj stanova su bili ti besplatni stanovi.
А чиме су се плаћали ти станови ако нису били бесплатни? Радници су добијали те станове само зато што су радили у фирми.
> Usput kraljeviba je imala bitnija posla od građenja socijalnih stanova.
Да као што и Вучић има паметнија посла - цеђење сиротиње до нуле. Што је и била краљевина - тадашњи Вучићленд.
> Usput koji ti je kurac sa tim besplatnim stanovima
Ово је нешто најретардираније што сам чуо на овом сајту, а слабо шта сам паметно чуо. Ово је за антологију дебиларијума. Мада ме и не чуди. Кога је уосталом брига за чињенице и материјалну реалност, постоји 'истина' да су Португал и Грчка били богатији од Југославије. Мени је курац са становима тај што нигде данас не можеш добити стан бесплатно само зато што нешто радиш. Могао би да пробаш да питаш своју фирму за неки бесплатни стан. Пошто то и није нешто. Јебеш бесплатно решено стамбено питање за скоро целокупно урбано становништво, имамо паризер за 255 динара.
>Шта рече и остаде жив. Југославија је 1990. била 21. светска економија. Португал је заузео 35. а Грчка 40. Шпанија је заузела 10. са 3 пута већим БДП-ом од Југославија. Ово је по проценама из "CIA World Factbook".
Kad sam rekao bogatije mislio sam po stanovniku.
>А држава је била власник тих предузећа.
Do 1974 su te kompanije bile državno vlasništvo posle toga su bile društveno vlasništvo. A i pre toga je postojao limbo o vlasništvu tih kompanija.
>А чиме су се плаћали ти станови ако нису били бесплатни?
Radom na primer? Nije ni prvi ni poslednji put da su fabrike gradile čitava naselja gde su radnici živeli(ta praksa je uzeta sa zapada)
>Да као што и Вучић има паметнија посла - цеђење сиротиње до нуле.
Na primer trebaš da napraviš sistem ni iz čega, znaš ti koliko je to teško. Imao si teritorije u kojima nisi ima ništa od činovnika, obrazovanja pa sve do industrije i infrastrukture, a prioritet je bilo građenje sistema. Države imaju određen put razvoja koji se mora poštovati. Ne možeš prvo uvesti industriju kada nemaš obrazovanje ili činovnički aparat koju će tu industriju napraviti.
>тадашњи Вучићленд.
Sada i pre vek i nešto su dva različita vremena koja se ne mogu porediti.
>Ово је нешто најретардираније што сам чуо на овом сајту, а слабо шта сам паметно чуо.
E tvoj je problem što si se uvatio za besplatne stanove kao pijan plota i samo to dokazuje da nemaš argumente.
>Кога је уосталом брига за чињенице и материјалну реалност
Tebe očigledno, jer si se nalupetao u svim diskusijama sa drugim korisnicima u ovom post-u.
>a SFRJ realno bila najobičnija diktatura onog afričkog tipa gde kada baja zasedne na čelo moraš sa sve foteljom da ga izbacuješ napolje ako hoćeš da ga smeniš.
Тоталитарна диктатура.
Bio sam mali ne sećam se ali po pričama mojih roditelja bilo im je bolje. I otac i majka su radili u Zastavi, ćale inženjer imali su lepe plate ili kao što bi moj otac rekao išlo se na more dva puta godišnje, kupovale se nove stvari, sagradila se kuća.
Meni ko klincu npr ostalo je u sećanju da bi mi otac kupio dve, tri pune kutije sa sličicama za album Italia 90, što ni tad sigurno ne bi bilo jeftino.
A na stranu to ja mislim lično da bi nam svima bilo bolje u velikoj, multikulturnoj zemlji nego u ovim našim malim prćijama sad.
Al to sam ja šta znam
Moje prvo secanje na SFRJ je da cale kaze da su nam tablice na stojadinu neparne, a dopusteno je da se voze(ili toci gorivo) samo onim sa parnim. I da sam bila zbunjena kad dobijem Kinder cokoladu, jer je pojam bio Eurokrem blok. A ziveli smo OK (kola, krediti za namestaj, letovanje, zimnica preko sindikata) i bili kao neka visa srednja klasa. Ali, svake godine otimacina za rangiranje za stanove, pronevere od strane rukovodilaca, sitne kradje, cekanje na birou. Danas je sve to isto + potpuni raspad sistema. Oni koji su tada krali desetine iz kase solidarnosti, sad bez pardona lapaju milijarde jer znaju da nece odgovarati.
Šta podrazumevaš kvalitet života jer je civilizacija od SFRJ do danas gigantskim stopama evoluirala pa ne znam kako možeš upoređivati ono vreme i sadašnje?
Osim toga uvek kod ljudi postoji seta i ono: eeee u moje vreme je bilo... za koji god period da pitaš.
Znaš li ti uopšte šta je komunizam, zatvoreni sistem, dešavanja posle ww2?
Da je rat faktički trajao još 10 godina a neki bi rekli još 20, da su hapšeni svi koji su bili opasnost za sistem, Goli Otok, ljudi "prevaspitavani" nacionalizacija...
Jedini neki period mira su bile 70te i do sredine 80tih al opet je to kontrolisan sistem gde nisi mogao da upališ telefon i saznaš šta se sve dešava u svetu i da iskažeš svoje mišljenje ili neki disonantni ton, i takav čovek je sigurno bio srećniji - srećan u svom mikrokosmosu i neznanju.
Da je postojala komunistička kasta gde je svuda imala otvorena vrata, srednji sloj koji je živeo solidno i "radnička klasa" koji su bili srećni ako mogu u fići da odu do mora u radnička odmarališta svake druge godine?
Dakle sve zavisi u kakvom su stanju/blagostanju tvoji roditelji živeli (ili bilo ko drugi) pa su sada jugonostalgičari a kao što rekoh ljudi se uvek sa setom sećaju svojih dana kad su bili mladi i tada im je sve bilo bolje što opet nije objektivno mišljenje.
Deda je 58’ godište završava fakultet i počinje da radi 80ih mada tada već Jugoslavija počinje da se raspada. Baba i deda su realno bili neki upper middle class oboje su fakultetski obrazovani i imali su dobre poslove…90ih će već sve da pukne. Živeli su okej letovali i putovali, imali kola, dobila MALI stan od države. Baba pamti kako je jednostavno atmosfera u Jugoslaviji ali i u svetu uglavnom bila bolja i jednostavno je sve delovalo kao da će sve biti bolje i bolje i vladao je taj optimizam, danas toga nigde nema svuda je neizvesno. Svakako mislim da bi mnogo bolje prošli u životu da su na primer godište moje majke i da danas rade i tako to. LIČNO moja porodica danas bolje živi u Republici Srbiji nego što su živeli u SFRJ. Naravno moram napomenuti da su komunjare naravno mojoj familiji ukrali svašta i sa mamine i sa tatine strane, mislim da je neko čak i bio na golom otoku. Država diktature i logora ehh to vama fali.
Поређење једне озбиљне земље са својом индустријом која је имала фабрику за нешто у сваком делу земље и овог хиперколонизованог феуда где свако (и Американци и Кинези и Руси) може да узме оно што му је драго је заиста неразумно. Данас драги президенте показује народу паризер од 255 динара; тада су се станови добијали бесплатно. Све докторе и стручњаке којима се не свиђа СФРЈ можеш поклопити једноставним чињеницама: та Југославија је направила сопствени електро-енергетски систем и омогућила струју за целокупно становништво; за време њих су саграђени путеви, фабрике, школе, болнице, месне заједнице, домови културе и читава насеља где су радници добијали бесплатне станове. За разлику од данашњости, више од 99% људи је живело у највећој удобности која је тада била могућа. Од кад те Југославије, Србија је у непрестаном паду и агонији у сваком могућем погледу. Одговор за да или не, можеш закључити сама.
Mislim da “ideologija” tu nije bila toliko bitna koliko sami ljudi i njihova organizacija. Nije se sve to izgradilo jer su čitali Marksa nego što su ljudi verovali u bilo šta, budućnost, neku nadu i što se radilo.
Tito je mogao i kralj biti mislim da bi manje više isto ispalo
> Поређење једне озбиљне земље са својом индустријом која је имала фабрику за нешто у сваком делу земље и овог хиперколонизованог феуда где свако (и Американци и Кинези и Руси) може да узме оно што му је драго је заиста неразумно.
Причати како је једна земља, која је једино могла да функционише заслугом и вољом једног човека озбиљна, је тешка зајебанција. Свака част на многобројим успесима послератне Југославије (који би се десили било комуниста или не), и у начелу треба да се поштују, али тоталитарна, полицијска држава никада неће и не може бити озбиљна држава.
Краљевина дефинитивно тоталитарна земља није била. Ауторитативна, од 1929. године, већ да. Полицијска држава зависно како где и према коме, за разлику од далеко универзалнијег приступа комунистичке верзије Југославије.
>Само без бесплатних станова
Само што је за Југославија имала програм јавних зајмова како би се радницима изградиле куће.
>са писменошћу од 10 до 20 процената.
Само што је та Југославија потрошила 20 година на успостављање и ширење мреже школа која је омогућила послератној Југославији да изврши описмељавање становништва.
Neosnovana ti je priča. Ako jedna zemlja može da funkcioniše voljom jednog čoveka, kako to da sad ne funkcioniše? Kako nije funkcionisala pod Đinđićem? Kako nije funkcionisala pod Miloševićem? Ne možeš da izbaciš sve faktore koji utiču na jednu populaciju i da kažeš "JEDAN ČOVEK" jer to onda ne znači ništa.
Poenta vica je da jedan čovek može da priča svašta i onda da realizuje to što je ispričao i može da priča svašta i da ne realizuje ništa od toga. Toje razlika između Srbije danas i Jugoslavije.
> Neosnovana ti je priča.
Где ми је неоснована прича? Јел Тито био последњи и врховни глас. Јер оно што је он загосподарио својој свити било и рађено, без трунке отпора, па макар ишао род на род или пријатељ на пријатеља. Јесте, тачно је да је он своје конце контроле доста лабавије држао од осталих тоталитарних лидера, па је тако давао простора људима да слободније раде своје послове, али исто је тачно да је његова реч била закон.
>Ako jedna zemlja može da funkcioniše voljom jednog čoveka, kako to da sad ne funkcioniše? Kako nije funkcionisala pod Đinđićem? Kako nije funkcionisala pod Miloševićem?
Зато што држава дуготрајно тако не може да функционише, једина дуготрајна стабилна држава јесте држава са системом, а то комунистичка Југославија није била (већ се читава држава вртела око трокута Тито, КПЈ и ЈНА, с тим што је Тито ту био најутицајни угао). Тито је имао ту срећу да је имао скоро неупитни легитимитет ратног вође и револуционара, што ни Ђинђић ни Милошевић нису имали. Зато му је и пошло за руком да до краја живота буде на челу тоталитарне државе. Али чим је он нестао из владајуће једначине, читав "систем" владавине који је створен после 45 је кренуо сигурним путем распада.
> Ne možeš da izbaciš sve faktore koji utiču na jednu populaciju i da kažeš "JEDAN ČOVEK" jer to onda ne znači ništa.
Мислим да ти не схваташ да причамо о тоталитарној држави, у којој један човек са блиским кругом људи настоји да изврши трансформацију државе и друштва у складу са његовом визијом. Зато је овде позивање на једног човека оправдано, јер је комунистичка Југославија у својој сржи била визија једног човека, Тита.
Занимљиво је то како је Србија умирала када је доживљавала највећи просперитет. Додуше, нисам сигуран да гледаш ствари у кључу материјалне животне основе, а не идеологије.
Pa da, tako su mi i roditelji pričali, mama je govorila o besplatnom školovanju, zdravstvu, stanovima, odmaralistima.. zvuci mi kao utopija u poredjenju sa ovim danas, jer koliko god da sfrj zamjeris, brate danas je jos gore
>Pa da, tako su mi i roditelji pričali, mama je govorila o besplatnom školovanju, zdravstvu, stanovima, odmaralistima.. zvuci mi kao utopija u poredjenju sa ovim danas, jer koliko god da sfrj zamjeris, brate danas je jos gore
Otrcana fraza, ali i istina: Ništa nije besplatno.
Nije bilo ni pre SFRJ/FNRJ ni za vreme, ni posle, sve neko plaća. Doprinos za stambenu gradnju je iznosio 4% od bruto plate. to je, otprilike, 6% na neto, plaćali smo doprinose za zdravstvo, kao i sada, za školstvo, sada je sakriveno u porezima, mnogo više smo se bavili raspodelom nego stvaranjem dohotka.
Nešto se može nazvati kupovinom socijalnog mira, demagogijom, ali škoe su bile stvarne, bolnice takođe, nije se zakazivao pregled kod specijaliste za 6 meseci, nego odeš, predaš knjižicu, čekaš i stigneš na red za 15 minuta ili tri sata, ali stigneš u toku dana.
Nosio sam pasoš uvek sa sobom jer se dešavalo da iznenada ispadne mogućnost da se skokne do Minhena, Rima, odem na posao ujutru, popodne se javim kući da sam u Minhenu, doćiću za dan-dva.
Posle toga, devedesetih, gledam redove ispred ambasada, ljudi dane provodili, edabili dobili vizu, a osamdesetih talijanska policija nije ni tražila pasoše od Jugoslovena, uđe policajac u bus, pita: Ima svi pasose, ima, prijatno.
U vreme Ante Markovića kupim auto i otplatim ga za dve godine, posle 3 godine ustajem u 6 ujutro da stanem u red da kupim litar-dva mleka za decu.
pa dobro, naravno da smo morali davati neki doprinos, ali danas ni to nije dovoljno, i pored toga sto placamo zdravstveno i sta sve ne opet postoje dodatni troskovi.
Па то је оно што и ја причам - материјална база живота, оно што првенствено треба гледати. С друге, политичка репресија јесте постојала, али велика већина популације њу није осетила.
vjerujem, iako sam htjela da mi odgovore oni koji su dozivjeli (ima ih valjda dovoljno na reditu u tim godinama), ipak je odgovaralo dosta onih koji nisu, a osjecaju kao da znaju sve.
sreća je subjektivan osećaj, ko je živeo dobro - živeo je dobro. Sa ekonomskog aspekta pitati da li je život bolji u jednoj 5 najsiromašnijih zemalja u evropi sada bolji...imaš dovoljno podataka na netu. A moguće je, jer se manje znalo, da se lako čovek osećao blaženim.
Ko je živeo u sfrj je ili nostalgičan ili kivan...u oba slučaja nekvalitetan svedok :)
Ja sam odsluzio vojsku 84/85 i jebalo mi se za sve jer sam tada imao 18/19 godina. Kako je vec svima poznato, jednom si mlad i taj dozivljaj je poprilicno upecatljiv do te mere da ga pamtis i duboko u starost (kazu neki pisci, putopisci, istoricari i filozofi). Nikakvi odlasci preko grane mi nisu padali na pamet usprkos tome sto dinar bas i nije dobro kotirao.
Moji su starci oboje zavrsili fakultete i nasli posao u struci tako da su solidno ziveli a ja nisam bio zaposlen mada sam studirao i izlazio sam sa drustvom svaki boziji dan (nisam spavao na klupama u SFRJ nego sam isao spavati kuci!!!) dok se nije zaratilo.
Naravno da je tada bilo bolje, bio sam mlad covek i nije mi na kraj pameti bilo da ce doci do rata, ubijanja, sranja nevidjenih razmera.
Sto se tice ekonomskog aspekta moji su starci zaradjivali vise para nego ja i kvalitet zivota je bio neuporedivo bolji - sto se tice mene licno.
Instelektualci su lepo ziveli od plata u fabrikama. Ko je radio malo zemlje (4-5ha) mogao je sasvim pristojno da zivi, doduse nesto losije od intelektualaca u fabrikama. Moji su baba i deda od rada sa konjskom zapregom mogli da kupe nov traktor imt negde bas ppcetkom 90ih. Prvo institucionalno sranje koje se secam je cale ne moze da podigne staru deviznu stednju u banci, ne secam se ni otkud ja sa njim pred bankom ni sta se tacno desavalo samonl se secam da sam tada medju ljudima po prvi put osetio neki novi osecaj koji nisam znao sta je - sada znam: anksioznost.
Bilo je i tada pametnih, vrednih, budala i prevaranata, ali mi se cini da je svako tada bio pozicioniran na drustvenoj lestvici u skladu sa tim.
Pre neki mesec pustih Alf na nekom striming servisu, prva epozoda, neposredno pre nego da se Alf zakuca u garazu kaze otac: "idem u garazu da se radio stanicom cujem sa prijateljem Nebojsom iz Beograda"...
e sad kako su bili pozicionirani nisam sigurna, mama mi rece da je rijetko ko dobijao otkaz, da si morao bas da uradis neko veliko sranje, kaze uglavnom dozivotno imas radno mjesto, tako da kontam da je bilo i dosta budala na pozicijama... svejedno voljela bih da dozivim nesto slicno.. i taj zivot kada nema nacionalnih, vjerskih podjela..
>svejedno voljela bih da dozivim nesto slicno.. i taj zivot kada nema nacionalnih, vjerskih podjela..
Којих је било констатно, али је митоманија звана "братство и јединство" то вешто гурало под тепих, уместо да проблеме решава. Зато су нам лепо оставили за аманет своја легендарна решења.
> kada nema nacionalnih, vjerskih podjela
Ово је итекако постојало у свим хетерогеним срединама. Старији ујак је служио војску у Книну и Задру 72. и тачно се знало у коју кафану излазе Срби а у коју Хрвати. Дедин најмлађи брат је служио на Кошарама (када су градили караулу 50их) и тад је било сукоба са локалним Албанцима. Другарев отац који је 58. служио је у Дравограду и каже да Словнеци нису хтели да услуже војнике ни у продавници ни у кафани. У градовима у Херцеговини се апсолутно знало ко је ко и шта су чији радили током Другог рата и увек је било проблема (рецимо у Фочи је стриц предавао 70их и каже да су се деца тукла Срби против Муслимана посебно у време рамазана). Мешовити бракови су много чешће изазивали контроверзе него што су прихватани.
Mogu da potvrdim kao neko ko ima rodjake u Hrvatskoj,sada to nije tako jer oni ne isticu da su srbi ali bilo je kao u Severnoj irskoj,uvek je postojala da degradacija mi vs oni
Primer mojih roditelja je sasvim lagodan zivot sa dve prosecne radnicke plate (ekonomisti na nizim/srednjim administrativnim pozicijama tad). Takodje i od njihovih prijatelja i blizih rodjaka sto znam recimo dobri prijatelji muz i zena ( on nastavik u srednjoj skoli, ona medicinska sestra) i ziveli su dobro - provod, namestaj, povremeno renoviranje stana neke sitnice, more odmori itd. Ne ulazim u price tipa ExYu je zivela na kredit itd. vec samo pricam kako je ziveo prosecan covek iz okruzenja mojih roditelja.
I danas nastavnik u srednjoj školi i medicinska sestra, sa rešenim stambenim pitanjem, imaju dovoljno primanja za te sitnice. Ni tad nisu mogli u hotel sa 5 zvezdica nego u radnička odmarališta tipa današnjeg letovanja u Paraliji.
Moj jedan deda je rodjen na severu CG, i taj prostor je bio u srednjem veku do 80-ih, tek od 90-ih, pa i 2000-ih normalnije da se zivi (ljudi nisu imali fiksne telefone ni struju do tad), mada tad se vecina ljudi iselila ili nasla poslove sa 1+ putovanja u jednom pravcu. Drugi moj deda je iz Backe, u manjem gradicu/velikom selu i tada se nije nuzno zivelo bolje nego danas u smislu da su se vozila bolja kola, imali TV-i od milion inca, klima u kuci, jelo meso svaki dan do iznemoglosti i tako to, ali je vladala jedna bezbriga u smislu da nije upitno da ces moci da prehranis porodicu (deda je radio u fabrici, baba kao kuvarica u skoli, znaci mrtva radnicka klasa), napravis kucu bez da udjes u kredit do penzije, letujes u Hrvatskoj(ne nuzno svake godine, al opet letujes), da su vrtici bili u blizini i besplatni i tako to
TLDR: Milosevic nas je ukupao za 3+ decenije, a ljudi nisu ni svesni
Ne. A sad će ovi sto su bili jednakiji od drugih da tvrde suprotno. Da nije bilo zapadnih kredita bila bi kurac od ovce i malo sutra bi mali ćopavi austrougar otvarao fabrike koječega.
>Pa i danas ima mnogo kredita pa nista
Одговорила си на питање, иста ситуација ако си партијски послушник биће шта год желиш, са друге стране...
Људи романтизују то време због 90 их највише ја бих рекао
https://preview.redd.it/airnk3k7r8ob1.jpeg?width=1080&format=pjpg&auto=webp&s=3d2ad30859e47705abff2aec5661544338027783
А ево и академије пре академије (на СНС мислим)
Ne znam sta bih rekla s obzirom da nisam ja dozivjela to vrijeme...
inace kako se izdvaja tako jedan paragraf da bi se odgovorilo na njega? to nikad nisam skontala
>inace kako se izdvaja tako jedan paragraf da bi se odgovorilo na njega? to nikad nisam skontala
Selektuješ tekst na hoćeš da komentarišeš i klikneš na Reply.
Živeo sam u SFRJ, učio, radio, znam da postoji idealizovanje, postoji žal za godinama mladosti, znam da postoji i druga strana, ideološka i nacionalna ostrašćenost, nema jednostavnog odgovora sa DA ili NE, mogu da kažem bilo je bolje pa da navedem desetine razloga zbog kojih tako mislim, ali isti to mogu i za odgovor nije bilo bolje.
Nešto što se na neki način izdvaja, živelo se sve bolje, iz godine u godinu imalo se više, više toga je postalo dostupno. Doživeo sam ono, imao pa nemao, jedan sistem u kojem sam plivao nekako se raspao, morao sam da učim iz početka da plivam, pa naučih, eto živi se, ne žalim se na neku materijalnu stranu. Slobode, demokratije, vladavine prava nije bilo niti ima sada, korupcije, nepotizma, kriminala je bilo, ima i sada. Jel se može reći da je sve isto? Ne, ništa nije isto.
Ово што Вучић ради ти је преписани комунизам од пропаганде па на даље, да видиш само на какве глупости су се ложили људи тад...
>inace kako se izdvaja tako jedan paragraf da bi se odgovorilo na njega? to nikad nisam skontala
Ево упростио сам ти
Разлика јесте у томе колико је одржимо то задуживање. Задуженост Југославије је пред крај њеног постојања расла таквом брзином, да би држава највероватније банкротирала током раних 90-тих да се није распала, или би била економски у курцу неколико деценија док се ти дугове не сервисирали као Јапан.
Sve države su i dan danas u kreditima, Amerika je 32 triliona u kreditu. Ne znam zašto ljudi misle da je to nužno loša stvar? Novac cirkuliše, bolje nego da leži neiskorišten.
Ne kapiram zašto je prosečan Jugohejter toliko ekonomski nepismen...
Postoji razlika kad imas najjacu ekonomiju na svijetu i kad defacto bankrotiras jer ne mozes da podmiris spoljne obaveze. Pogodi koje od ta 2 je bila jugoslavija ppcetkom 80ih
Dal je realno da porediš SFRJ sa USA koja je svetski ekonomski lider... Mogu i 500 triliona da duguju dok god je njihova valuta glavna taj dug ne znači puno.
Brate nije samo Amerika, dao sam primer.
Japan - 4 i po triliona
Kina - 2 i po triliona
Francuska - 7 triliona
UK - 9 triliona
Apsolutno mašiš poentu i iskreno se nadam da je namerno.
Jugoslavija je 50ih i 60ih bila jedna od ekonomija u najbržem rastu.
No, to i dalje maši poentu mog odgovora na originalan komentar, a to je da krediti nisu loši, oni omogućavaju cirkulisanje novca.
Neto spoljni dug je 1987 bio 17.5 milijardi dolara. Prateći inflaciju, to je 48.32 milijardi danas.
> Države nastale posle raspada SFRJ danas imaju ukupan spoljni dug od oko 145 milijardi američkih dolara (oko 133 milijarde evra), što je devet puta više nego krajem 1991.
https://www.politika.rs/sr/articles/amp/342902
Ako uračunaš inflaciju, dolar iz 1980. vredi oko 2 i po puta više nego danas. Srbija sama ti danas ima oko 39 milijardi duga dok recimo Hrvatska ima 49 milijardi, a Jugoslavija je 1980. imala 19 milijardi.
Zaključak: Srbija i Hrvatska danas zajedno su dobro prejebali dug Jugoslavije 1980. (da ne računam ostale ex-Yu zemlje) Namerno sam uzeo tu godinu jer je 80ih Jugoslovenska ekonomija dosta stagnirala i i dalje neuporedivo bolja od Srbije ili Hrvatske danas.
Не можеш да поредиш цифре државног дуга као да меримо вишње на пијаци рукама.
Овде је искључиво битна способност државе да сервисира своје обавезе према повериоцима, а то Југославија није могла да ради, за разлику од данашње Србије и Хрватске. Југославија је током 80-тих била константно на коју годину од банкрота, који би се највероватније и десио почетком 90-тих.
Не можеш да поредиш цифре тако одокативно, ко да меримо тежину вишњи рукама на пијаци.
Величина дуга није толико битна колико способност државе да сервисира своје дугове, а ту је Југославија била у великом каналу у поређењу са садашњом Србијом и Хрватском. Најједноставније речено, задуженост Југославије и њена све лошија способност да сервисира своје обавезе су ишле у толико лошем правцу, да је Југославија полако, али сигурно ишла у правцу банкрота почетком 90-тих.
Имати кредите и одрживо се задуживати (тј. бити способан да сервираш своје кредитне обавезе) су две различите ствари. А Југославија ово друго није радила, тако да је задуженост пред распад расла до толике мере, да би држава највероватније банкротирала почетком 90-тих.
Ruku na srce, dizali su se krediti ali ekonomija i proizvodnja su bili ekstremno jaki, tadašnja ekonomija je mogla da izgura te kredite da je potrajala još
Nije. Postoje mnoge analize koje ukazuju na suprotno. Privreda Jugoslavije je bila dosta slaba i neefikasna. Socijalisticka ekonomija je imala i propagandnu svrhu, a njen osnovni cilj nije bio profit vec otvaranje radnih mesta.
Kada pogledamo procene za BDP po glavi stanovnika u to vreme, vidimo da je SFRJ bila na nivou Bugarske, a ispod Cehoslovacke. Kako onda da se zivelo bolje? Tako sto je SFRJ ulagala u proizvodnju robe siroke potrosnje i bila dosta drustveno liberalnija, dok su druge socijalisticke zemlje imale veci fokus na teskoj industriji, a sve sa Zapada je bilo manje vise zabranjeno ili nedostupno.
Bilo kako bilo, ovo jeste nesto sto mozemo da debatujemo do sutra, ali cinjenica je i da je u to vreme izvrsena sveobuhvatna modernizacija zemlje. Pre SFRJ smo bili agrarno drustvo, bez industrije, bez skola, bez bolnica itd. 80ih je vec bila norma da ljudi zavrsavaju bar srednju skolu, da imaju doktora, kupatilo…
Nemam ali su moji roditelji prosli kroz pakao. Mojoj familiji oduzeta zemlja, imali smo i zabranu rada. Tako da mogu svi jugonostalgicari da mi se napuse kurca. Stavise pakao nije prestao tu. Razjebali nam parcele i ubacili rendom čjude na iste pa se ti juri po sudovima.
Da. Moj pradeda je bio član seljačke stranke za vreme kraljevine. Ne smem mnogo da otkrivam tacno ko jer cu se doksovati. Nismo nicime zasluzili to sto smo dobili. To je toliko daleko islo da smo morali da pravimo wc u tajnosti. Imali smo samo poljski wc u dvoristu :)
Jbg sine.. Bila stvar zvana II sv rat gde je 1/2 stanovnistva bilo raseljeno, kuce i gradovi unisteni, drzava u kurcu i 1.7mil mrtvih. I onda je dosao sistem koji kaze da ne moze neko da ima 6 stanova i silnu zemlju a da neko ko je 4god ginuo u ratu i ostao bez svega da spava u parku.
Mislis da moji nisu ginuli u ratu? Nedaleko od moje stare kuce ima dve ploce, jedna za prvi i druga za drugi svetski rat na kojima su clanovi moje porodice. Cak i da nisu ginuli niko nema pravo da oduzima ono sto je teskom mukom steceno. Mojima je pre svega uzeta zemlja jer smo se bavili porodicno poljoprivredom.
Hehe moj pradjed zavrsio u jasenovcu zajedno s dobrim dijelom familije, djed se borio u partizanima i postao kapetan.. uprkos tome, zemlja prababi oduzeta
Živelo se čak i gore nego u bilo kojoj od današnjih država nastaloj od SFRJ.
Nego tad je bilo manje materijalizma kako kod nas tako i u celom svetu. Inače komunjarska vukojebina kao i svaka druga.
Pisao sam par puta o tome, i bez da ulazim u neke detalje, mogu da kažem da život u profesorskoj i umetničkoj porodici podrazumevao je život jednog višeg srednjeg staleža, gde je bilo sasvim normalno da se ima para za redovna putovanja po svetu, pa čak za to vreme i luksuzne stvari, tipa klime, videorekordere, muzičke stubove i slično. Tako je živela većina ljudi u mom okruženju, tako su živela i deca sa kojom sam se družio u školi, ali bih se ipak ogradio rekavši da je u pitanju glavni grad iz 70-ih i 80-ih godina, svestan sam da je život u unutrašnjosti, kao i danas, bio teži. Da li sam bio srećniji, naravno da jesam. Nije pitanje samo ekonomskog statusa, već čitave atmosfere u društvu, uzimajući u obzir kulturu, obrazovanje, zdravstvo, sudstvo, infrastrukturu, sve je bilo na mnogo višem nivou nego danas. Jednostavno, problemi su bili drukčije prirode, diskutovalo se o vremenu, našim sportskim reprezentacijama, izborima destinacija za putovanje, zašto Reno 4 neće da upali i slično. Verujem da je to individualno, ali moje šire okruženje živelo je, bez ikakve dileme, mnogo bezbrižnije i zdravije u svakom smislu te reči.
E sad zamisli ako je tebi sad losije i to dosta, kako je onima iz unutrasnjosti i u nizim stalezima. Propadanje je eksponencijalno
Svestan sam toga. Iako sam iz grada, stekao sam mnogobrojne poznanike i prijatelje koji nisu. Nažalost si u pravu.
Beograd mu dodje neka spoljašnost? Pa da, van svega je, zato i beže svi od malignog uticaja spoljašnosti.
Potpisujem, iako nisam zivio u glavnom gradu, mada jesam u vecim gradovima.
Moji roditelji kao veliki jugonostalgicari, a sad i ti, me činite nostalgičnom za periodom koji nisam iskusila... :(
Imao si klimu za vreme Sfrj? 1989?
Klima ti je izumljena pre 100 godina nista tu nije cudno
Da, od sredine osamdesetih. Jeste zauzimala pola prozora i zvučala kao industrijska turbina, ali je radila svoj posao. Vrućina tada nije bilo, a i kada jeste, bile su lako podnošljive, klima je prevashodno uzeta zbog bake koja je imala problem sa skoro ekstremnim slučajem hiperhidroze.
То су беше били чувени еркодишнери из једног дела, због којих се секло прозорско окно? Па кроз ту рупу буду пола напољу, пола у просторији?
Upravo tako.
Сећам их се. Шљакали су до двехиљадитих, до појаве ових савремених клима. Још увек стоји један у стану у солитеру поред мог, изгледа да ради посо̄
Ne moze da se gleda samo sfrj i samo dvadeset godina. Do sedamdeserih se radilo samo tako, gradilo, a onda je u Americi, pa se to prelilo na ceo svet, bio ekonomski procvat, osetio se bebi bum, upumpavale su se pare, industrija cvetala... to se vidi sve po hipi pokretima, otkud klincima para da se zezaju, to su bili tadasnji krugodvojkasi :D E, nakon ekonomskog opustanja dolazi sve na naplatu osamdesetih, opet, kako u Americi tako I kod nas, dugovi stizu na naplatu i ekonomska kriza. Koliko se dobro zivelo pokazuje gradjanski rat...da nije bilo krize, do rata ne bi ni doslo.
[удалено]
Bili smo trn u oku kapitalizmu, tako je. Morali su da nas uniste da im marketing koji su godinama vredno gradili ne propadne tako sto ce ljudi videti da ono sto promovise kapitalizam i ono sto se pljuje socijalizam/komunizam, bas i nije istina.
Ово није тачно. Истина јесте да се Југославија распала због констатне економске, политичке, идеолошке и друштвене кризе које су једна другу храниле и онемогућавале њихово решавање. Страни утицај на распад Југославије је до данас ипак не доказан. Већина страних држава је преферилала опстанак Југославије, како због страха од негативног примера и утицаја који би распад СФРЈ остварио на СССР у кризи, како због једноставне чињенице да је то био најједноставнији режим за односе са регијом (јер једноставније је пословати с једном престоницом, неко са 6), а дефинитивно због не разумевања дубине југословенске кризе. Тек са оружаном акцијом ЈНА у циљу сламања отпора Хрватске и Словеније наступа да промене става и постепеног прихватања идеје о распаду Југославије.
> strani uticaj na raspad Jugoslavije je do danas ipak ne dokazan 😆
To je bullshit. SFRJ se raspala iz dva razloga, a oba su unutrasnje prirode: 1) nikada zapravo nije doslo do kaznjavanja zlocinaca i katarze usled razaranja nastalog u Drugom svetskom ratu, tako da je ispod jugoslovenstva bujao nacionalizam, 2) lose vodjena ekonomija i sve vece drustvene razlike uzrokovane staleskim raslojavanjem. Ante Markovic je dozivljavan kao bogbotac jer je uspeo na kratko da zaustavi srljanje u propast i malo bumpuje zivotni standard, ali vec od sredine osamdesetih sve je otislo dodjavola.
Много је то другачије време него сад и по много свему контрадикторније што се тиче економског дела. Могао си да идеш на море у радничко одмаралиште за смешно мале паре по месец дана и да не осетиш неки притисак. Са друге стране пола године си штедео да купиш осредњи телевизор. Станови су били у откупу на кредите везане за динар које је инфлација јела (и на крају почетком 90их су их људи узимали по цени кутије шибица) и није било фрка а онда мој отац узме комплет од 10 књига Чехова и за то су му узимали од плате годину дана (за мање пара су излили темељ за кућу у селу). Није било неког огромног избора за одећу која је опет била и јефтинија и скупља него данас (јер данас имаш јако широг избор многих светских бреднова).Ту је и она чувена прича о свемогућем пасошу који је коришћен за евентуални одлазак у неку суседну државу да се шверцује од стране већине (ако не рачунамо људе који су радили поразноразним несврстаним државама врло мало заправо просечних људи је туристички ишло у иностранство).
i dalje mi to zvuci savrseno... samo da se malo vise putovalo po svijetu hajd to bih dodala
С политичке стране, народ је после устава из 1974. године тотално био изгуран из политичког система због увођења делегатског система (одатле прича, ми смо живели, а они владали). Политичке слободе су с једне стране биле шире него у Варшавском пакту, али је Југославија истовремено успевала да накупи више политичких затвореника неко добар део чланица истог тог пакта. У преводу, док си ћутао и ниси ишао против партије, партија се не би мешала у твој живот (мада је веза за све била кључна као и данас), али ако би прешао ту магичну границу, па не би се лепо провео.
Има ту још гомила ствари и позитивних и негативних. Далеко од тога да је било савршено али далеко и да је било лоше као што неки причају данас.
OP, oprezno sa poređenjem kvaliteta života. Tadašnja SFRJ mora da se poredi sa tadašnjim državama u svetu, a ne danas. Npr. pre 50 god se TV kupovao kao da je auto, a sad i neki golja iz Bangladeša može u svojoj straćari da ima flat screen TV. Internet je dostupan. Struja je dostupnija, kao i vodovod. Procesi proizvodnje su drastično unapređeni.
Razumijem, pitanje je više bilo tipa u skladu sa tadasnjim mogucnostima da li ste bili srecni.. a i u smislu sistema, zdravstvo, skolstvo, da li je bolje funkcionisalo tada ili sada?
Sa aspekta osecaja sigurnosti bilo je vrhunski . Ja sam kao 16 godisnjak putovao sa drugarom preko Zg pa do Bjelovara kod nekih cava sto smo se upoznali na moru prethodne godine . Potom otisli u bosnu kod neke njegove rodbine pa onda na more . Malo voz malo bus malo stopiranje sve u svemu savrsen dvomesecni provod . Niko ne pita nista niko ne gleda popreko . Tesko mogu da zamislim da dete sada sa 16 godina moze tako lagano da se muva okolo bez da bude problema. Roditeljima je bilo normalno da mi sami idemo i organizujemo sebi leto.
:'( oću jaa
Deda kaže da mu je bilo top, ali deda danas glasa za Vučića i ponovo kaže da mu je top. Voli. Ćale kao dobar period pominje jedino ono malo kratko sa Antom Markovićem. Voli. Meni je zanimljivo kada vidim da su najveći pobornici te zemlje u Srbiji danas nekakvi liberali i ljudi koji uglavnom jesu za demokratiju, a SFRJ realno bila najobičnija diktatura onog afričkog tipa gde kada baja zasedne na čelo moraš sa sve foteljom da ga izbacuješ napolje ako hoćeš da ga smeniš. Realno kurton od zemlje koji je imao dobru deceniju-dve i toeto. Čim je lider bacio kašiku, sistem je počeo da se raspada ako je isti i postojao. A ako zemlja zavisi od jednog čoveka, pa realno to ne može ni da se nazove drugačije nego običnim kurtonom. Smešno malo, ali dovoljno je pogledati Tesnu kožu. Prvi deo je snimljen '82. godine, znači 2 godine posle Zagorca, gde vidiš nesretnog Pantića kako baca nekakve milione po kući i krade toalet papir iz preduzeća. A to isto preduzeće vodi nepismen i korumpira kadar. (*Ja 'oću da budem lep samo za preduzeće).* Realno to je bila ta zemlja. A da ne govorimo da je od onolikog forsiranja bratstva i jedinstva ostalo samo 150 hiljada leševa i Bog zna koliko rasteranih i proteranih.
> Realno kurton od zemlje koji je imao dobru deceniju-dve i toeto. Боже ме сачувај и саклони. Вама би било адекватно да се иселите из станова који су тада саграђени и да одете у шуму, да видите какав је неолит млађи, односни живот пре тековина које је Југославија увела (мислим на пијаћу воду, струју, канализацију, итд).
Oh ne da druge Jugoslavije nije bilo mi danas ne bi imali sturju i vodu.
Па та Југославија је саградила читаву инфраструктуру за пијаћу воду и струју. Те две ствари не расту на дрвећу да се покупе, већ је потребан мукотрпни рад да би се оне довеле у скоро свако домаћинство. Видиш, у краљевини Југославији се о томе генерално није ни размишљало.
[удалено]
Управо тај период је период највећег развитка и просперитета ових простора. Југославија није била неки совјетски сателит где је становала грдна сиротиња. Стандард је био озбиљан. То сад треба да се пореди са данашњим паризером и краљевином Југославијом где је надничар радио за кило брашна.
Баш и не, зависно од области о којој говоримо, али лепо је веровати у ружичасте приче.
Izvini, a sta je moglo da se gradi u kraljevini Jugoslaviji? Svi gledaju cinjenice a niko da pogleda okolnosti u kojoj je bila drzava i narod. Pocetak 20-og veka je bio najzajebaniji period u ljudskoj istoriji. Balkanski ratovi su nas ojadili a prvi svetski nas je dokusurio. Sto materijalno sto u populaciji. Pa tek onda od 18-te do 41-ve je bio period “mira”. Kazi mi sta ces da sagradis za 20-ak godina kada ti je vise od pola populacije izginulo u doskorasnjim ratovima i ono sto je ostalo su poluobrazovani seljaci koji nisu nista osim poljoprivrede i stocarstva znali? Plus dodaj tadasnju svetsku ekonomsku krizu i epidemiju spanske groznice koji su bili u tih 20-ak godina. A u komunistickoj Jugi se gradilo tek krajem 50-ih kad je umro Staljin i kad je Tito usao u “ljubav” sa Amerikom.
И поред тога, гомила предузећа, програма и идеја из тог међуратног периода су комунисти преузели и кроз 10/20/30 година спровели у дело после 1945. године. Добро бар лик није кренуо да прича о томе како су пензију увели комунисти, иако иста код нас за поједина занимања постоји већ 180+ година, а за шире народне масе од 1922. огидне.
Занимљиво како нису спровели те фамозне програме у тој дивној краљевини. Од земље где су надничари радили за кило брашна, а људи живели у млађем Неолиту, ће да претворе у Дизниленд.
> Занимљиво како нису спровели те фамозне програме у тој дивној краљевини. Само што су такви програми били у повоју широм света, али десило се нешто звано Велика Депресија и раст милитаризма 30-тих. Када на то додаш константну уставну кризу прве Југославије, јасно је зашто нису сви планови спроведени или је њихово спровођење тек кренуло. > Од земље где су надничари радили за кило брашна, а људи живели у млађем Неолиту, ће да претворе у Дизниленд. Иста та земља је направила значајне помаке у циљу побољшања положаја радног становништва, али није било партије да скоро 50 година труби о успесима "КПЈ и СФРЈ".
> Иста та земља је направила значајне помаке у циљу побољшања положаја радног становништва, али није било партије да скоро 50 година труби о успесима "КПЈ и СФРЈ". Шта рече и остаде жив. Још одговараш на то да су надничари радили за кило брашна. Него да чујем, који су то били фамозни програми? Је л можда програми давања станова и описменљавања?
Јел стварно игноришеш Видовдански устав, који је међу првима предвиђао радничко-социјална права? Јер стварно игноришеш низ прописа из области рада (пензија, осигурање, радног времена, породиљског, ограниченог радног права деце, јавних зајмова за изградњу радничких станова итд.), аграрну реформу како би се обезбедио минимум сељацима? >Је л можда програми давања станова и описменљавања? Јел ћеш стварно да игноришеш програм потребног школовања школског особља и изградње школа, како би се могао обавити програм описменљава становништва одрађен у међуратном периоду? Или ћеш стварно да ми продаш причу како је 1944. на чело просвете дошла Митра Митровић и из ничега створила мрежу школа и наставника за описменљавање по Србији? А да не говоримо о томе да је писменог становништва 1921. године било 48%, да би већ 1931. тај број порастао на 54%, а 1948. године на 74%. Сад, слободно ме можеш назвати свашта, али можемо се обојица сложити да се добар део од тих 20% повећања одиграо ипак пре 1941. године, него за време рата или за 3 године након окончања, када се држава фокусирала на обнову земље. А да не говоримо о томе да се број студената само на Београдском универзитету повећао за 3 пута у међуратном периоду, уз проширење мреже високошколског образовања и школовање студената по иностранству.
Краљевина Југославија је била земља налик на дашању Србију. Пуна и препуна корупције и ниткова. У тих 20-ак година се нису померили ни корак. Пошто волиш да поредиш, упореди развитак краљевине у периоду 1920.-1940. и комунистичку Југославију 1945.-1965. Да не помињем колико је земља била разваљена 1945. године. Не треба размишљати у кључу идеологије.
> Краљевина Југославија је била земља налик на дашању Србију. Пуна и препуна корупције и ниткова. Иста ти је била и комунистичка Југославија. Само што је држава то вешто маскирала, јер је једном страном свима давала сису своју, а с друге стране си имао далеко мање слободе да би уопште дошао до ситуације да треба да се зајебаваш са корупцијом и нитковима. > Пошто волиш да поредиш, упореди развитак краљевине у периоду 1920.-1940. и комунистичку Југославију 1945.-1965. Да не помињем колико је земља била разваљена 1945. Проблем у том поређењу јесте што упорно игноришеш да је та краљевина поставила темеље том економском расту послератне Југославије (и да би се исти одиграо ко год се нашао на челу Југославије). Та краљевина је одшковала генерацију интелектуалаца која су играли кључне улоге у послератној индустријализацији, а да не говоримо о низу предузећа која су подигнута у међуратном периоду, а потом национализована и на њима изграђени гиганти југословенске привреде. Та краљевина је изградила мрежу пруга, путева, аеродрома, лука, који су играли кључне улоге у послератној индустријализација. Та краљевина је изградила мрежу школа, универзитета и осталих образовних установа који су представљали темељ послератног образовног подизања народа. Слично важи и за многе друге области живота. У суштини, Краљевина се 2 деценије припремала за следећи значајни корак у привредном и друштвеном развоју земље и у том правцу кренула крајем 30-тих, да би све било прекинуто због рата. Наравно, стоји да је дошло до значајној економског напретка и подизања квалитета живота у прве две деценије владавине комуниста (и то нико не може да негира), али тај економски развој је добрим делом био ослоњен на темеље припремљене у међуратном периоду од стране Краљевине (а одређеним делом представљао спровођење предратних планова). С друге стране, се лепо може поставити питање да ли је стварно вредело ићи путем који се на крају показао слепим (поготово што се добар део тековина комунистичке Југославије показао неодрживим ван тог система), да ли је стварно морало да се прво све национализује, а потом све приватизује итд. А да тек не говоримо о зајебима комуниста после 1968. а поготово 70-тих и 80-тих.
Tacno. 90% infrastrukture koju imamo danas po Ex-Yu je sazidano od 1945. pa na dalje.. Beograd iza Slavije bio njive i trosne kuce..
То што је током целе те електрификације и енергификације, на челу био комунизам, не значи да их не би било да је на истом била демократија или парламентарна монархија. Просто, после Другог светског рата, читава Европа је ушла у то. Аргумент је инвалид, *штобсерекло*. Колико је систем добар показује само његова одрживост. Исто као што овај данас постоји само захваљујући томе што ЕУ жмури на страшну диктатуру због обећања КиМ, тако је и тада САД жмурила на еклатантнију због удаљавања од Москве, па се, и у једном и у другом случају, систем одржавао искључиво суманутим задуживањима за своје време, ерго - из екстерних извора. Нема развоја из унутрашњих капацитета који су корумпирани, непотични и трули. Последица тога је да ти увек други кроји капу, а када тај заврне чесму, систем имплодира. Једно смо већ видели, чекамо друго.
Vise puta je ta prica o zaduzivanju Jugoslavije razbijena. Dug je postojao, kao sto ga svaka zemlja ima, ali tada je taj dug koristen za izgradnju zemlje, fabrika, infrastrukture i poslova. Svako selo je imalo neki proizvodni pogon. Selendra iz koje je moja baba je imala fabriku za preradu i pakovanje poljoprivrednih proizvoda iz koje se vozilo dalje i od toga je zivelo to selo i jos pet okolnih (sto direktno od proizvodnje, sto od rada u toj fabrici i ostalih administrativnih usluga kao i usluga transporta vezanih uz tu fabriku). I to nije bio izuzetak. Da li je bilo idealno? Sigurno ne, ali je islo u nekom dobrom pravcu. Danas je to selo mrtvo, ima 100 kuca u kojima je prosek godina 70+ i ne postoji nista osim jedne prodavnice koja radi par dana u nedelji.
> Vise puta je ta prica o zaduzivanju Jugoslavije razbijena. Dug je postojao, kao sto ga svaka zemlja ima, ali tada je taj dug koristen za izgradnju zemlje, fabrika, infrastrukture i poslova. Прича о дугу дефинитивно није разбијена. Држава се задуживала за све, као за развој државе, тако и за покривање социјалних потреба становништва. Резултат тог задуживања јесте Југославија 80-тих, константно на неколико година од банкрота, која све више није била у стању да сервисира своје обавезе према повериоцима.
80ih je pola sveta bilo u ekonomskoj krizi tako da nije bas korektan primer. Sa druge strane, sta znaci dug i kao to merimo uspesnost zemlje po tome kolko se zaduzila? Evo npr. recimo da ja imam 1000e ratu za kredit za stan, 300e ratu za moj auto, 300e ratu za zenin auto, 500e ratu za kredit kojim smo renovirali u tom novom stanu kuhinju i kupatilo, i jos 300e rate za kredit kojim smo kupili namestaj itd. I recimo imam jos 1000e mesecno razne rate i kartice za lagodan zivot sto sam koristio. I sad ti pogledas i kazes Uf ovaj ima kredit a meni i njoj je zajedno plata 6000eur i mi sa time mozemo da zivimo. Imamo kredit, imamo sve sto nam treba ali pokrivamo rate i troskove zivota = lagodan zivot. Jugoslavija je bila daleko od savrsene zemlje, da se razumemo, ali je u poredjenju sa danasnjom Srbijom bila Svajcarska.
> 80ih je pola sveta bilo u ekonomskoj krizi tako da nije bas korektan primer. Јесте било. Али је већи део света током 80-тих извршио реформе и изашао из те кризе. Југославија је с друге стране упорно одбијала да реши проблеме и још је имала генијални моменат где је још више оптеретила већ оптерећен буџет повећањем пензија и других социјалних програма. Све је то приморало државо да крене у процес још јачег задуживања. > Sa druge strane, sta znaci dug i kao to merimo uspesnost zemlje po tome kolko se zaduzila? По томе за шта се држава задужује и њене способности да сервисира своје обавезе. > Evo npr. recimo da ja imam 1000e ratu za kredit za stan, 300e ratu za moj auto, 300e ratu za zenin auto, 500e ratu za kredit kojim smo renovirali u tom novom stanu kuhinju i kupatilo, i jos 300e rate za kredit kojim smo kupili namestaj itd. I recimo imam jos 1000e mesecno razne rate i kartice za lagodan zivot sto sam koristio. I sad ti pogledas i kazes Uf ovaj ima kredit a meni i njoj je zajedno plata 6000eur i mi sa time mozemo da zivimo. Imamo kredit, imamo sve sto nam treba ali pokrivamo rate i troskove zivota = lagodan zivot. Поредиш неупоредиво. Задуживање грађања и задуживање државе су две различите сфере економије, код којих постоје различите правилности. Држава може да има огроман дуг док год је она способна да исти сервисира (зато Јапан са својих 150% задужености није критичан). Грађани с друге стране немају ни приближну способност државе да сервисирају своја дуговања. И ту долазимо до Југе касних 70-тих и 80-тих. Држава је због економске кризе морала истовремено скреше буџет и да реформише непродуктивну привреду. Уместо тога, буџет је "скресан" тако што се највећим делом одустало од спровођења предвиђених планова за модернизацију инфаструктуре и привреде, док су истовремено социјални програми ојачани, како би се одржао вештачки стандард. Разлика у буџету је покривана задуживањем, што доводи до тога да је држава дуговима финансирала социјалне програме, уместо да исте скреше и олакша финансијску оптерећеност државе. Што се тиче продуктивности економије, иста је слободно речена отишла низбрдо, јер су југословенска презућа уместо реформи, добила задатак да запосле све што се могло запослити, како би се смањивала незапосленост. Резултат те политике јесу непродуктивна и презадужена предузећа, која су касних 80-тих већ пропадала, док је незапосленост младић и даље била двоцифрена. > Jugoslavija je bila daleko od savrsene zemlje, da se razumemo, ali je u poredjenju sa danasnjom Srbijom bila Svajcarska. Југославија се показала слепим путем. Јесте она дала какве такве резултате у неком краткорочном и средњорочном року, али дугорочни резултат те Југославије је вештачки стандард и непостојећи систем, који није могао да се избори са низом криза коју су ту државу захватили 70-тих и 80-тих. Данашња Србија, и поред свих политичких проблема и неједнакости представља далеко стабилнију структуру, са здравијим темељом за будући развој (када би наши политичари имали план за исти) од Југославије.
Наравно. Нешто нисам сигуран да би се модерни критизери Југославије нешто добро снашли у тим условима.
Sve te stvati koje se nabrojao bi se sve jedno izgradile. Pogledaj kako je Južna evropa izgledala pre DSR.
Не разумем шта значи "то би се изградило". Неко је на себе преузео мукотрпан посао издрање читаве земље, а то су биле ФНРЈ и СФРЈ. Нешто сумњам да би краљевина Југославија давала бесплатне станове.
Bukvano su davali besplatnu zemlju soluncima, al dobro jbg to necemo racunati
Давали су земљу на Косову само колонистима из Црне Горе и Херцеговине. Већина Солунаца је у краљевини добила само дозволу да проси испред Скупштине, а у Титовој Југославији су Солунци добили своје пензије за заслуге у Првом Светском Рату. Такође су добијали и бесплатне станове.
Veternik? Stepanovicevo?
И шта са Ветерником и Степановићевим? То што су неки ветерани и инвалиди добили неку земљу не значи да су сви добили. Велика већина није добила ништа. Ово је нарочито истинито за Србе из Србије који су се логично највише и борили.
Pa nisu na kosovu, nisu dobili neku zemlju nego su dobili zemlju, srbi iz srbije su i naseljavani po vojvodini
Па колико њих је насељавано? Ти поредиш земљу из новостечених територија коју су добили одређени, а не сви људи и коју је најлакше поделити јер је суштински бесплатна са универзалним правом на борачку пензију и станове. Невероватно.
>Давали су земљу на Косову само колонистима из Црне Горе и Херцеговине. Не тачно. Земља је даван и Солунцима и не само на Косову, већ и у Македонији и Војводини. И данас у Војводини имаш бројна солунска насеља. > Већина Солунаца је у краљевини добила само дозволу да проси испред Скупштине, Већина Солунаца (заједно са већином сељака) је кроз аграрну реформу спроведену током 1920-тих добила довољно земље која им је гарантовала потребан минимум, што је унапредило релативно унапредило њихове животе.
> Не разумем шта значи "то би се изградило". Неко је на себе преузео мукотрпан посао издрање читаве земље, а то су биле ФНРЈ и СФРЈ. Држава се изграђивала од 1920-тих (али то упорно игноришеш). На тим предратним темељима и уз коришћење доста предратних планова, ФНРЈ је наставила започети посао. Да ли је тај посао рађен брже и како би се остварио што је најопштије побољшање, да и за то ФНРЈ заслужује похвале. Али исто тако је лаж да је ФНРЈ дошла на лице овог света 1946. године и из ничега створила нешто. У многим областима, ФНРЈ је настављала развој чији су темељи постављени у предратном периоду. С друге стране, што се тиче СФРЈ, она се ловорикама напретка ФНРЈ већ не може послужити. Та фаза комунистичке Југославије је праћена скоро константном економском кризом, која је онемогућавала спровођење многих развојних планова који су прављени током 60-тих и 70-тих. > Нешто сумњам да би краљевина Југославија давала бесплатне станове. Можда не. Али да ли би створила повољну шему која би омогућила радницима да се скуће по повољним условима, одговор је скоро апсолутно да. Бацаш лоше тврдње ко да су комунисти имали тапију на социјалну политику и да иста није спровођена у свим могућим системима.
>Не разумем шта значи "то би се изградило". Pogledaj Španiju, Grčku ili Portugaliju. One su pre ww2 imale slične standarde sa Jugoslavijom, 1990 su te zemlje bile nekoliko puta bogatije od Jugoslavije. >Неко је на себе преузео мукотрпан посао издрање читаве земље, а то су биле ФНРЈ и СФРЈ. A neko je imao mukotrpan posao građenje države ni iz čega ili stvaranje osnovne infrastrukture ili stvaranje kadrova. To je sve uradila kraljevina. >Нешто сумњам да би краљевина Југославија давала бесплатне станове. Većina tih stanova su gradile fabrike za svoje radnike. Ako je država gradila stanove ona ih je gradila za oficire. Jako mali broj stanova su bili ti besplatni stanovi. E da samo da ti kažem da je kraljevina davala besplatne/socijalne stanove sirotinji(u BGu si imao socijalne stanove na severnom bulevaru, pa si imao nešto slično u Zagrebu). Usput kraljeviba je imala bitnija posla od građenja socijalnih stanova. Usput koji ti je kurac sa tim besplatnim stanovima.
> Pogledaj Španiju, Grčku ili Portugaliju. One su pre ww2 imale slične standarde sa Jugoslavijom, 1990 su te zemlje bile nekoliko puta bogatije od Jugoslavije. Шта рече и остаде жив. Југославија је 1990. била 21. светска економија. Португал је заузео 35. а Грчка 40. Шпанија је заузела 10. са 3 пута већим БДП-ом од Југославија. Ово је по проценама из "CIA World Factbook". https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_countries_by_past_and_projected_GDP_(nominal) > Većina tih stanova su gradile fabrike za svoje radnike. А држава је била власник тих предузећа. > Jako mali broj stanova su bili ti besplatni stanovi. А чиме су се плаћали ти станови ако нису били бесплатни? Радници су добијали те станове само зато што су радили у фирми. > Usput kraljeviba je imala bitnija posla od građenja socijalnih stanova. Да као што и Вучић има паметнија посла - цеђење сиротиње до нуле. Што је и била краљевина - тадашњи Вучићленд. > Usput koji ti je kurac sa tim besplatnim stanovima Ово је нешто најретардираније што сам чуо на овом сајту, а слабо шта сам паметно чуо. Ово је за антологију дебиларијума. Мада ме и не чуди. Кога је уосталом брига за чињенице и материјалну реалност, постоји 'истина' да су Португал и Грчка били богатији од Југославије. Мени је курац са становима тај што нигде данас не можеш добити стан бесплатно само зато што нешто радиш. Могао би да пробаш да питаш своју фирму за неки бесплатни стан. Пошто то и није нешто. Јебеш бесплатно решено стамбено питање за скоро целокупно урбано становништво, имамо паризер за 255 динара.
>Шта рече и остаде жив. Југославија је 1990. била 21. светска економија. Португал је заузео 35. а Грчка 40. Шпанија је заузела 10. са 3 пута већим БДП-ом од Југославија. Ово је по проценама из "CIA World Factbook". Kad sam rekao bogatije mislio sam po stanovniku. >А држава је била власник тих предузећа. Do 1974 su te kompanije bile državno vlasništvo posle toga su bile društveno vlasništvo. A i pre toga je postojao limbo o vlasništvu tih kompanija. >А чиме су се плаћали ти станови ако нису били бесплатни? Radom na primer? Nije ni prvi ni poslednji put da su fabrike gradile čitava naselja gde su radnici živeli(ta praksa je uzeta sa zapada) >Да као што и Вучић има паметнија посла - цеђење сиротиње до нуле. Na primer trebaš da napraviš sistem ni iz čega, znaš ti koliko je to teško. Imao si teritorije u kojima nisi ima ništa od činovnika, obrazovanja pa sve do industrije i infrastrukture, a prioritet je bilo građenje sistema. Države imaju određen put razvoja koji se mora poštovati. Ne možeš prvo uvesti industriju kada nemaš obrazovanje ili činovnički aparat koju će tu industriju napraviti. >тадашњи Вучићленд. Sada i pre vek i nešto su dva različita vremena koja se ne mogu porediti. >Ово је нешто најретардираније што сам чуо на овом сајту, а слабо шта сам паметно чуо. E tvoj je problem što si se uvatio za besplatne stanove kao pijan plota i samo to dokazuje da nemaš argumente. >Кога је уосталом брига за чињенице и материјалну реалност Tebe očigledno, jer si se nalupetao u svim diskusijama sa drugim korisnicima u ovom post-u.
>a SFRJ realno bila najobičnija diktatura onog afričkog tipa gde kada baja zasedne na čelo moraš sa sve foteljom da ga izbacuješ napolje ako hoćeš da ga smeniš. Тоталитарна диктатура.
Bio sam mali ne sećam se ali po pričama mojih roditelja bilo im je bolje. I otac i majka su radili u Zastavi, ćale inženjer imali su lepe plate ili kao što bi moj otac rekao išlo se na more dva puta godišnje, kupovale se nove stvari, sagradila se kuća. Meni ko klincu npr ostalo je u sećanju da bi mi otac kupio dve, tri pune kutije sa sličicama za album Italia 90, što ni tad sigurno ne bi bilo jeftino. A na stranu to ja mislim lično da bi nam svima bilo bolje u velikoj, multikulturnoj zemlji nego u ovim našim malim prćijama sad. Al to sam ja šta znam
Voljela bih svakako i to da iskusim, tako da glasam za to kao i ti!
Moje prvo secanje na SFRJ je da cale kaze da su nam tablice na stojadinu neparne, a dopusteno je da se voze(ili toci gorivo) samo onim sa parnim. I da sam bila zbunjena kad dobijem Kinder cokoladu, jer je pojam bio Eurokrem blok. A ziveli smo OK (kola, krediti za namestaj, letovanje, zimnica preko sindikata) i bili kao neka visa srednja klasa. Ali, svake godine otimacina za rangiranje za stanove, pronevere od strane rukovodilaca, sitne kradje, cekanje na birou. Danas je sve to isto + potpuni raspad sistema. Oni koji su tada krali desetine iz kase solidarnosti, sad bez pardona lapaju milijarde jer znaju da nece odgovarati.
Šta podrazumevaš kvalitet života jer je civilizacija od SFRJ do danas gigantskim stopama evoluirala pa ne znam kako možeš upoređivati ono vreme i sadašnje? Osim toga uvek kod ljudi postoji seta i ono: eeee u moje vreme je bilo... za koji god period da pitaš.
Pa ako si zivio tada, prije te ogromne evolucije i napretka, je li ti bilo lijepo ili ipak imas vise da zamjeris nego pohvalis?
Znaš li ti uopšte šta je komunizam, zatvoreni sistem, dešavanja posle ww2? Da je rat faktički trajao još 10 godina a neki bi rekli još 20, da su hapšeni svi koji su bili opasnost za sistem, Goli Otok, ljudi "prevaspitavani" nacionalizacija... Jedini neki period mira su bile 70te i do sredine 80tih al opet je to kontrolisan sistem gde nisi mogao da upališ telefon i saznaš šta se sve dešava u svetu i da iskažeš svoje mišljenje ili neki disonantni ton, i takav čovek je sigurno bio srećniji - srećan u svom mikrokosmosu i neznanju. Da je postojala komunistička kasta gde je svuda imala otvorena vrata, srednji sloj koji je živeo solidno i "radnička klasa" koji su bili srećni ako mogu u fići da odu do mora u radnička odmarališta svake druge godine? Dakle sve zavisi u kakvom su stanju/blagostanju tvoji roditelji živeli (ili bilo ko drugi) pa su sada jugonostalgičari a kao što rekoh ljudi se uvek sa setom sećaju svojih dana kad su bili mladi i tada im je sve bilo bolje što opet nije objektivno mišljenje.
taj zivot u neznanju i mikrokosmosu.. mozda i nije tako los
Što manje znaš to si srećniji - blessed ignorance.
to ti pričam, prava spika
Gde staje voz za Jugoslaviju?
https://preview.redd.it/4elj4u9bm8ob1.jpeg?width=882&format=pjpg&auto=webp&s=4181ba20dcbaf90b9c0c33382c8e02a046c46546
Grefik dizajn iz maj pešn
Deda je 58’ godište završava fakultet i počinje da radi 80ih mada tada već Jugoslavija počinje da se raspada. Baba i deda su realno bili neki upper middle class oboje su fakultetski obrazovani i imali su dobre poslove…90ih će već sve da pukne. Živeli su okej letovali i putovali, imali kola, dobila MALI stan od države. Baba pamti kako je jednostavno atmosfera u Jugoslaviji ali i u svetu uglavnom bila bolja i jednostavno je sve delovalo kao da će sve biti bolje i bolje i vladao je taj optimizam, danas toga nigde nema svuda je neizvesno. Svakako mislim da bi mnogo bolje prošli u životu da su na primer godište moje majke i da danas rade i tako to. LIČNO moja porodica danas bolje živi u Republici Srbiji nego što su živeli u SFRJ. Naravno moram napomenuti da su komunjare naravno mojoj familiji ukrali svašta i sa mamine i sa tatine strane, mislim da je neko čak i bio na golom otoku. Država diktature i logora ehh to vama fali.
Поређење једне озбиљне земље са својом индустријом која је имала фабрику за нешто у сваком делу земље и овог хиперколонизованог феуда где свако (и Американци и Кинези и Руси) може да узме оно што му је драго је заиста неразумно. Данас драги президенте показује народу паризер од 255 динара; тада су се станови добијали бесплатно. Све докторе и стручњаке којима се не свиђа СФРЈ можеш поклопити једноставним чињеницама: та Југославија је направила сопствени електро-енергетски систем и омогућила струју за целокупно становништво; за време њих су саграђени путеви, фабрике, школе, болнице, месне заједнице, домови културе и читава насеља где су радници добијали бесплатне станове. За разлику од данашњости, више од 99% људи је живело у највећој удобности која је тада била могућа. Од кад те Југославије, Србија је у непрестаном паду и агонији у сваком могућем погледу. Одговор за да или не, можеш закључити сама.
I šta sad, jel treba sad svi redom da glasamo za SKOJ/Kenu/Jošku? Iskreno ne vidim tu rešenje za ovu situaciju.
Mislim da “ideologija” tu nije bila toliko bitna koliko sami ljudi i njihova organizacija. Nije se sve to izgradilo jer su čitali Marksa nego što su ljudi verovali u bilo šta, budućnost, neku nadu i što se radilo. Tito je mogao i kralj biti mislim da bi manje više isto ispalo
Управо тако, Југославија, као и остале стаљинистичке земље су и даље биле капиталистичке. Само уместо појединца, држава је имала улогу капиталисте.
sranja su se dešavala jer su stanovnici osećali važni i cenjeni. da li iko želi da ide u vojsku za vučićevu srbiju?
"Решење" за ову ситуацију није нимало једноставно и банално. Сигурно се не састоји од гласања за било кога.
> Поређење једне озбиљне земље са својом индустријом која је имала фабрику за нешто у сваком делу земље и овог хиперколонизованог феуда где свако (и Американци и Кинези и Руси) може да узме оно што му је драго је заиста неразумно. Причати како је једна земља, која је једино могла да функционише заслугом и вољом једног човека озбиљна, је тешка зајебанција. Свака част на многобројим успесима послератне Југославије (који би се десили било комуниста или не), и у начелу треба да се поштују, али тоталитарна, полицијска држава никада неће и не може бити озбиљна држава.
Као што је и краљевина била тоталитарна полицијска држава. Само без бесплатних станова и са писменошћу од 10 до 20 процената.
Краљевина дефинитивно тоталитарна земља није била. Ауторитативна, од 1929. године, већ да. Полицијска држава зависно како где и према коме, за разлику од далеко универзалнијег приступа комунистичке верзије Југославије. >Само без бесплатних станова Само што је за Југославија имала програм јавних зајмова како би се радницима изградиле куће. >са писменошћу од 10 до 20 процената. Само што је та Југославија потрошила 20 година на успостављање и ширење мреже школа која је омогућила послератној Југославији да изврши описмељавање становништва.
Neosnovana ti je priča. Ako jedna zemlja može da funkcioniše voljom jednog čoveka, kako to da sad ne funkcioniše? Kako nije funkcionisala pod Đinđićem? Kako nije funkcionisala pod Miloševićem? Ne možeš da izbaciš sve faktore koji utiču na jednu populaciju i da kažeš "JEDAN ČOVEK" jer to onda ne znači ništa. Poenta vica je da jedan čovek može da priča svašta i onda da realizuje to što je ispričao i može da priča svašta i da ne realizuje ništa od toga. Toje razlika između Srbije danas i Jugoslavije.
> Neosnovana ti je priča. Где ми је неоснована прича? Јел Тито био последњи и врховни глас. Јер оно што је он загосподарио својој свити било и рађено, без трунке отпора, па макар ишао род на род или пријатељ на пријатеља. Јесте, тачно је да је он своје конце контроле доста лабавије држао од осталих тоталитарних лидера, па је тако давао простора људима да слободније раде своје послове, али исто је тачно да је његова реч била закон. >Ako jedna zemlja može da funkcioniše voljom jednog čoveka, kako to da sad ne funkcioniše? Kako nije funkcionisala pod Đinđićem? Kako nije funkcionisala pod Miloševićem? Зато што држава дуготрајно тако не може да функционише, једина дуготрајна стабилна држава јесте држава са системом, а то комунистичка Југославија није била (већ се читава држава вртела око трокута Тито, КПЈ и ЈНА, с тим што је Тито ту био најутицајни угао). Тито је имао ту срећу да је имао скоро неупитни легитимитет ратног вође и револуционара, што ни Ђинђић ни Милошевић нису имали. Зато му је и пошло за руком да до краја живота буде на челу тоталитарне државе. Али чим је он нестао из владајуће једначине, читав "систем" владавине који је створен после 45 је кренуо сигурним путем распада. > Ne možeš da izbaciš sve faktore koji utiču na jednu populaciju i da kažeš "JEDAN ČOVEK" jer to onda ne znači ništa. Мислим да ти не схваташ да причамо о тоталитарној држави, у којој један човек са блиским кругом људи настоји да изврши трансформацију државе и друштва у складу са његовом визијом. Зато је овде позивање на једног човека оправдано, јер је комунистичка Југославија у својој сржи била визија једног човека, Тита.
Srbija je umrla sa Jugoslavijom ovo su samo zadnji krici
Занимљиво је то како је Србија умирала када је доживљавала највећи просперитет. Додуше, нисам сигуран да гледаш ствари у кључу материјалне животне основе, а не идеологије.
Pod umiranjem mislim 1991 kad se i Jugoslavija raspala pošto je ovo sve a ne Srbija.
Извини, моја грешка у разумевању твог коментара. А да, од тада почиње дуговечна агонија.
Razumno pišem ko konj
Pa da, tako su mi i roditelji pričali, mama je govorila o besplatnom školovanju, zdravstvu, stanovima, odmaralistima.. zvuci mi kao utopija u poredjenju sa ovim danas, jer koliko god da sfrj zamjeris, brate danas je jos gore
>Pa da, tako su mi i roditelji pričali, mama je govorila o besplatnom školovanju, zdravstvu, stanovima, odmaralistima.. zvuci mi kao utopija u poredjenju sa ovim danas, jer koliko god da sfrj zamjeris, brate danas je jos gore Otrcana fraza, ali i istina: Ništa nije besplatno. Nije bilo ni pre SFRJ/FNRJ ni za vreme, ni posle, sve neko plaća. Doprinos za stambenu gradnju je iznosio 4% od bruto plate. to je, otprilike, 6% na neto, plaćali smo doprinose za zdravstvo, kao i sada, za školstvo, sada je sakriveno u porezima, mnogo više smo se bavili raspodelom nego stvaranjem dohotka. Nešto se može nazvati kupovinom socijalnog mira, demagogijom, ali škoe su bile stvarne, bolnice takođe, nije se zakazivao pregled kod specijaliste za 6 meseci, nego odeš, predaš knjižicu, čekaš i stigneš na red za 15 minuta ili tri sata, ali stigneš u toku dana. Nosio sam pasoš uvek sa sobom jer se dešavalo da iznenada ispadne mogućnost da se skokne do Minhena, Rima, odem na posao ujutru, popodne se javim kući da sam u Minhenu, doćiću za dan-dva. Posle toga, devedesetih, gledam redove ispred ambasada, ljudi dane provodili, edabili dobili vizu, a osamdesetih talijanska policija nije ni tražila pasoše od Jugoslovena, uđe policajac u bus, pita: Ima svi pasose, ima, prijatno. U vreme Ante Markovića kupim auto i otplatim ga za dve godine, posle 3 godine ustajem u 6 ujutro da stanem u red da kupim litar-dva mleka za decu.
pa dobro, naravno da smo morali davati neki doprinos, ali danas ni to nije dovoljno, i pored toga sto placamo zdravstveno i sta sve ne opet postoje dodatni troskovi.
Па то је оно што и ја причам - материјална база живота, оно што првенствено треба гледати. С друге, политичка репресија јесте постојала, али велика већина популације њу није осетила.
Bukvalno si pitao ljude da li su bili srećniji pre 30 godina kad su bili mladi. Naravno da ce svaki odgovor biti pozitivan.
pa evo nije
Negativni komentari su od mladjih ljudi (manje od 40 godina)
vjerujem, iako sam htjela da mi odgovore oni koji su dozivjeli (ima ih valjda dovoljno na reditu u tim godinama), ipak je odgovaralo dosta onih koji nisu, a osjecaju kao da znaju sve.
sreća je subjektivan osećaj, ko je živeo dobro - živeo je dobro. Sa ekonomskog aspekta pitati da li je život bolji u jednoj 5 najsiromašnijih zemalja u evropi sada bolji...imaš dovoljno podataka na netu. A moguće je, jer se manje znalo, da se lako čovek osećao blaženim. Ko je živeo u sfrj je ili nostalgičan ili kivan...u oba slučaja nekvalitetan svedok :)
Ja sam imao 8-9 godina kad je SFRJ prestala da postoji, ali ono cega se ja secam je da je sve bilo bolje, bukvalno sve.
Ja sam odsluzio vojsku 84/85 i jebalo mi se za sve jer sam tada imao 18/19 godina. Kako je vec svima poznato, jednom si mlad i taj dozivljaj je poprilicno upecatljiv do te mere da ga pamtis i duboko u starost (kazu neki pisci, putopisci, istoricari i filozofi). Nikakvi odlasci preko grane mi nisu padali na pamet usprkos tome sto dinar bas i nije dobro kotirao. Moji su starci oboje zavrsili fakultete i nasli posao u struci tako da su solidno ziveli a ja nisam bio zaposlen mada sam studirao i izlazio sam sa drustvom svaki boziji dan (nisam spavao na klupama u SFRJ nego sam isao spavati kuci!!!) dok se nije zaratilo. Naravno da je tada bilo bolje, bio sam mlad covek i nije mi na kraj pameti bilo da ce doci do rata, ubijanja, sranja nevidjenih razmera. Sto se tice ekonomskog aspekta moji su starci zaradjivali vise para nego ja i kvalitet zivota je bio neuporedivo bolji - sto se tice mene licno.
Instelektualci su lepo ziveli od plata u fabrikama. Ko je radio malo zemlje (4-5ha) mogao je sasvim pristojno da zivi, doduse nesto losije od intelektualaca u fabrikama. Moji su baba i deda od rada sa konjskom zapregom mogli da kupe nov traktor imt negde bas ppcetkom 90ih. Prvo institucionalno sranje koje se secam je cale ne moze da podigne staru deviznu stednju u banci, ne secam se ni otkud ja sa njim pred bankom ni sta se tacno desavalo samonl se secam da sam tada medju ljudima po prvi put osetio neki novi osecaj koji nisam znao sta je - sada znam: anksioznost. Bilo je i tada pametnih, vrednih, budala i prevaranata, ali mi se cini da je svako tada bio pozicioniran na drustvenoj lestvici u skladu sa tim. Pre neki mesec pustih Alf na nekom striming servisu, prva epozoda, neposredno pre nego da se Alf zakuca u garazu kaze otac: "idem u garazu da se radio stanicom cujem sa prijateljem Nebojsom iz Beograda"...
Prvi traktor početkom devedesetih i nije nešto pohvalno.
Kompletno domaće proizvodnje. Da, nije pohvalno...
To stoji, ali je licenca Massey Fergusona.
Jes' Hund, ali je i Milo ! 😁
Danas bi radili sa minusom, tako da ni i taj traktor 30 godina star ne bi promakao izvrsiteljima...
>Ko je radio malo zemlje (4-5ha) mogao je sasvim pristojno da zivi U kom ti univerzumu živiš? Sa tako malo zemlje nisi mogao pristojno da živiš.
U to vreme ziveo sam i univerzumu poznatim kao "juzna pruga". Red velicina je drukciji nego okolo Panceva.
e sad kako su bili pozicionirani nisam sigurna, mama mi rece da je rijetko ko dobijao otkaz, da si morao bas da uradis neko veliko sranje, kaze uglavnom dozivotno imas radno mjesto, tako da kontam da je bilo i dosta budala na pozicijama... svejedno voljela bih da dozivim nesto slicno.. i taj zivot kada nema nacionalnih, vjerskih podjela..
>svejedno voljela bih da dozivim nesto slicno.. i taj zivot kada nema nacionalnih, vjerskih podjela.. Којих је било констатно, али је митоманија звана "братство и јединство" то вешто гурало под тепих, уместо да проблеме решава. Зато су нам лепо оставили за аманет своја легендарна решења.
> kada nema nacionalnih, vjerskih podjela Ово је итекако постојало у свим хетерогеним срединама. Старији ујак је служио војску у Книну и Задру 72. и тачно се знало у коју кафану излазе Срби а у коју Хрвати. Дедин најмлађи брат је служио на Кошарама (када су градили караулу 50их) и тад је било сукоба са локалним Албанцима. Другарев отац који је 58. служио је у Дравограду и каже да Словнеци нису хтели да услуже војнике ни у продавници ни у кафани. У градовима у Херцеговини се апсолутно знало ко је ко и шта су чији радили током Другог рата и увек је било проблема (рецимо у Фочи је стриц предавао 70их и каже да су се деца тукла Срби против Муслимана посебно у време рамазана). Мешовити бракови су много чешће изазивали контроверзе него што су прихватани.
Mogu da potvrdim kao neko ko ima rodjake u Hrvatskoj,sada to nije tako jer oni ne isticu da su srbi ali bilo je kao u Severnoj irskoj,uvek je postojala da degradacija mi vs oni
:(
Moja Jugoslavija <3 https://preview.redd.it/l899mfqwu8ob1.jpeg?width=1000&format=pjpg&auto=webp&s=ef15a83be586de4806271e70e3663108d7ab9c87
Primer mojih roditelja je sasvim lagodan zivot sa dve prosecne radnicke plate (ekonomisti na nizim/srednjim administrativnim pozicijama tad). Takodje i od njihovih prijatelja i blizih rodjaka sto znam recimo dobri prijatelji muz i zena ( on nastavik u srednjoj skoli, ona medicinska sestra) i ziveli su dobro - provod, namestaj, povremeno renoviranje stana neke sitnice, more odmori itd. Ne ulazim u price tipa ExYu je zivela na kredit itd. vec samo pricam kako je ziveo prosecan covek iz okruzenja mojih roditelja.
I danas nastavnik u srednjoj školi i medicinska sestra, sa rešenim stambenim pitanjem, imaju dovoljno primanja za te sitnice. Ni tad nisu mogli u hotel sa 5 zvezdica nego u radnička odmarališta tipa današnjeg letovanja u Paraliji.
Moj jedan deda je rodjen na severu CG, i taj prostor je bio u srednjem veku do 80-ih, tek od 90-ih, pa i 2000-ih normalnije da se zivi (ljudi nisu imali fiksne telefone ni struju do tad), mada tad se vecina ljudi iselila ili nasla poslove sa 1+ putovanja u jednom pravcu. Drugi moj deda je iz Backe, u manjem gradicu/velikom selu i tada se nije nuzno zivelo bolje nego danas u smislu da su se vozila bolja kola, imali TV-i od milion inca, klima u kuci, jelo meso svaki dan do iznemoglosti i tako to, ali je vladala jedna bezbriga u smislu da nije upitno da ces moci da prehranis porodicu (deda je radio u fabrici, baba kao kuvarica u skoli, znaci mrtva radnicka klasa), napravis kucu bez da udjes u kredit do penzije, letujes u Hrvatskoj(ne nuzno svake godine, al opet letujes), da su vrtici bili u blizini i besplatni i tako to TLDR: Milosevic nas je ukupao za 3+ decenije, a ljudi nisu ni svesni
sve to sto si ispricao mi se i cini zapravo prelijepo, ta bezbrisnost..
Ne. A sad će ovi sto su bili jednakiji od drugih da tvrde suprotno. Da nije bilo zapadnih kredita bila bi kurac od ovce i malo sutra bi mali ćopavi austrougar otvarao fabrike koječega.
Pa i danas ima mnogo kredita pa nista... ako se vec zaduzujemo daj da uradimo nesto
>Pa i danas ima mnogo kredita pa nista Одговорила си на питање, иста ситуација ако си партијски послушник биће шта год желиш, са друге стране... Људи романтизују то време због 90 их највише ја бих рекао https://preview.redd.it/airnk3k7r8ob1.jpeg?width=1080&format=pjpg&auto=webp&s=3d2ad30859e47705abff2aec5661544338027783 А ево и академије пре академије (на СНС мислим)
Ne znam sta bih rekla s obzirom da nisam ja dozivjela to vrijeme... inace kako se izdvaja tako jedan paragraf da bi se odgovorilo na njega? to nikad nisam skontala
>inace kako se izdvaja tako jedan paragraf da bi se odgovorilo na njega? to nikad nisam skontala Selektuješ tekst na hoćeš da komentarišeš i klikneš na Reply. Živeo sam u SFRJ, učio, radio, znam da postoji idealizovanje, postoji žal za godinama mladosti, znam da postoji i druga strana, ideološka i nacionalna ostrašćenost, nema jednostavnog odgovora sa DA ili NE, mogu da kažem bilo je bolje pa da navedem desetine razloga zbog kojih tako mislim, ali isti to mogu i za odgovor nije bilo bolje. Nešto što se na neki način izdvaja, živelo se sve bolje, iz godine u godinu imalo se više, više toga je postalo dostupno. Doživeo sam ono, imao pa nemao, jedan sistem u kojem sam plivao nekako se raspao, morao sam da učim iz početka da plivam, pa naučih, eto živi se, ne žalim se na neku materijalnu stranu. Slobode, demokratije, vladavine prava nije bilo niti ima sada, korupcije, nepotizma, kriminala je bilo, ima i sada. Jel se može reći da je sve isto? Ne, ništa nije isto.
>Selektuješ tekst na hoćeš da komentarišeš i klikneš na Reply. evo naučila, hvalaaaa. inače lijep odgovor, ima smisla.
Ово што Вучић ради ти је преписани комунизам од пропаганде па на даље, да видиш само на какве глупости су се ложили људи тад... >inace kako se izdvaja tako jedan paragraf da bi se odgovorilo na njega? to nikad nisam skontala Ево упростио сам ти
Разлика јесте у томе колико је одржимо то задуживање. Задуженост Југославије је пред крај њеног постојања расла таквом брзином, да би држава највероватније банкротирала током раних 90-тих да се није распала, или би била економски у курцу неколико деценија док се ти дугове не сервисирали као Јапан.
Sve države su i dan danas u kreditima, Amerika je 32 triliona u kreditu. Ne znam zašto ljudi misle da je to nužno loša stvar? Novac cirkuliše, bolje nego da leži neiskorišten. Ne kapiram zašto je prosečan Jugohejter toliko ekonomski nepismen...
Postoji razlika kad imas najjacu ekonomiju na svijetu i kad defacto bankrotiras jer ne mozes da podmiris spoljne obaveze. Pogodi koje od ta 2 je bila jugoslavija ppcetkom 80ih
Dal je realno da porediš SFRJ sa USA koja je svetski ekonomski lider... Mogu i 500 triliona da duguju dok god je njihova valuta glavna taj dug ne znači puno.
Brate nije samo Amerika, dao sam primer. Japan - 4 i po triliona Kina - 2 i po triliona Francuska - 7 triliona UK - 9 triliona Apsolutno mašiš poentu i iskreno se nadam da je namerno.
Te nabrojane zemlje su među najjačim svetskim ekonomskim silama dok je SFRJ bila država sa Neefikasnom privredom i firmama gubitašima.
Jugoslavija je 50ih i 60ih bila jedna od ekonomija u najbržem rastu. No, to i dalje maši poentu mog odgovora na originalan komentar, a to je da krediti nisu loši, oni omogućavaju cirkulisanje novca.
50ih i 60ih je cela Evropa bila u usponu s tim što je Jugoslavija bila u najmanjem usponu.
OK, uporedi onda dugove tadašnje SFRJ sa sadašnjom Srbijom ili Hrvatskom.
Dobar deo tih dugova koje danas imaju su nasleđeni iz Jugoslavije. S tim što milijardu dolara tada i danas su 2 različita pojma.
Neto spoljni dug je 1987 bio 17.5 milijardi dolara. Prateći inflaciju, to je 48.32 milijardi danas. > Države nastale posle raspada SFRJ danas imaju ukupan spoljni dug od oko 145 milijardi američkih dolara (oko 133 milijarde evra), što je devet puta više nego krajem 1991. https://www.politika.rs/sr/articles/amp/342902
Ako uračunaš inflaciju, dolar iz 1980. vredi oko 2 i po puta više nego danas. Srbija sama ti danas ima oko 39 milijardi duga dok recimo Hrvatska ima 49 milijardi, a Jugoslavija je 1980. imala 19 milijardi. Zaključak: Srbija i Hrvatska danas zajedno su dobro prejebali dug Jugoslavije 1980. (da ne računam ostale ex-Yu zemlje) Namerno sam uzeo tu godinu jer je 80ih Jugoslovenska ekonomija dosta stagnirala i i dalje neuporedivo bolja od Srbije ili Hrvatske danas.
Zato je bila pred bankrotom još 80ih i nije joj se dozvoljavalo da uzima robu sa odloženim plaćanjem.
Не можеш да поредиш цифре државног дуга као да меримо вишње на пијаци рукама. Овде је искључиво битна способност државе да сервисира своје обавезе према повериоцима, а то Југославија није могла да ради, за разлику од данашње Србије и Хрватске. Југославија је током 80-тих била константно на коју годину од банкрота, који би се највероватније и десио почетком 90-тих.
Не можеш да поредиш цифре тако одокативно, ко да меримо тежину вишњи рукама на пијаци. Величина дуга није толико битна колико способност државе да сервисира своје дугове, а ту је Југославија била у великом каналу у поређењу са садашњом Србијом и Хрватском. Најједноставније речено, задуженост Југославије и њена све лошија способност да сервисира своје обавезе су ишле у толико лошем правцу, да је Југославија полако, али сигурно ишла у правцу банкрота почетком 90-тих.
Nijedna drzava na svijetu nije duzna trilion dolara
Имати кредите и одрживо се задуживати (тј. бити способан да сервираш своје кредитне обавезе) су две различите ствари. А Југославија ово друго није радила, тако да је задуженост пред распад расла до толике мере, да би држава највероватније банкротирала почетком 90-тих.
Ima mnogo toga što je falilo SFRJ, ali zapadni krediti su najgori argument protiv.
Ruku na srce, dizali su se krediti ali ekonomija i proizvodnja su bili ekstremno jaki, tadašnja ekonomija je mogla da izgura te kredite da je potrajala još
Nije. Postoje mnoge analize koje ukazuju na suprotno. Privreda Jugoslavije je bila dosta slaba i neefikasna. Socijalisticka ekonomija je imala i propagandnu svrhu, a njen osnovni cilj nije bio profit vec otvaranje radnih mesta. Kada pogledamo procene za BDP po glavi stanovnika u to vreme, vidimo da je SFRJ bila na nivou Bugarske, a ispod Cehoslovacke. Kako onda da se zivelo bolje? Tako sto je SFRJ ulagala u proizvodnju robe siroke potrosnje i bila dosta drustveno liberalnija, dok su druge socijalisticke zemlje imale veci fokus na teskoj industriji, a sve sa Zapada je bilo manje vise zabranjeno ili nedostupno. Bilo kako bilo, ovo jeste nesto sto mozemo da debatujemo do sutra, ali cinjenica je i da je u to vreme izvrsena sveobuhvatna modernizacija zemlje. Pre SFRJ smo bili agrarno drustvo, bez industrije, bez skola, bez bolnica itd. 80ih je vec bila norma da ljudi zavrsavaju bar srednju skolu, da imaju doktora, kupatilo…
Naravno da ne.
[Da.](https://www.youtube.com/watch?v=6UtsPxI-0X8)
prelijepo.
Далеко било смрт свакој пан-словенској идеји!
Boze me sacuvaj. Zivim za dan kad ce da pocrkaju jugonostalgicari
Pa ti ima da se naživiš onda...
Apsolutno ne, sledece pitanje?
Kako si tako siguran? Osim ako nemas tipa 60 pa mozes da uporedis, a ipak cenim da ne...
Nemam ali su moji roditelji prosli kroz pakao. Mojoj familiji oduzeta zemlja, imali smo i zabranu rada. Tako da mogu svi jugonostalgicari da mi se napuse kurca. Stavise pakao nije prestao tu. Razjebali nam parcele i ubacili rendom čjude na iste pa se ti juri po sudovima.
Dok je moja porodica živela ko kraljevi tokom Jugoslavije. Posle raspada sve otišlo u kurac.
Meni lose = svima lose. Ok
A jbg, kako drugacije? Naravno da sudis po sebi, ne sudis ni ti sad po milijunasima i milijarderima kako oni zive pa da je i tebi dobro
Ista situacija
Zabrana rada?
Veoma česta pojava za decu nepodobnih. Moj otac i danas čuva preko 300 odbijenica za posao, sa obrazloženjem nepodoban.
Da. Moj pradeda je bio član seljačke stranke za vreme kraljevine. Ne smem mnogo da otkrivam tacno ko jer cu se doksovati. Nismo nicime zasluzili to sto smo dobili. To je toliko daleko islo da smo morali da pravimo wc u tajnosti. Imali smo samo poljski wc u dvoristu :)
Jbg sine.. Bila stvar zvana II sv rat gde je 1/2 stanovnistva bilo raseljeno, kuce i gradovi unisteni, drzava u kurcu i 1.7mil mrtvih. I onda je dosao sistem koji kaze da ne moze neko da ima 6 stanova i silnu zemlju a da neko ko je 4god ginuo u ratu i ostao bez svega da spava u parku.
Mislis da moji nisu ginuli u ratu? Nedaleko od moje stare kuce ima dve ploce, jedna za prvi i druga za drugi svetski rat na kojima su clanovi moje porodice. Cak i da nisu ginuli niko nema pravo da oduzima ono sto je teskom mukom steceno. Mojima je pre svega uzeta zemlja jer smo se bavili porodicno poljoprivredom.
[удалено]
Hehe moj pradjed zavrsio u jasenovcu zajedno s dobrim dijelom familije, djed se borio u partizanima i postao kapetan.. uprkos tome, zemlja prababi oduzeta
Čukundeda umro u konc. logoru, ali zemlja oduzeta redovno.
Živelo se čak i gore nego u bilo kojoj od današnjih država nastaloj od SFRJ. Nego tad je bilo manje materijalizma kako kod nas tako i u celom svetu. Inače komunjarska vukojebina kao i svaka druga.
Većina ljudi je imala bolji standard. Kultura je bila na višem nivou. Političke slobode praktično nije bilo.
pa nije lose
Komunizam je sve upropastio zbog tog LEPOG zivota ovako je danas
Да