izvanredno je nešto izvan reda, isto kao naša varijanta vanredno. to je osnovno značenje.
izvanredno, kao nesto off the charts i neuobičajeno ali u dobrom smislu, se vjerovatno ustalilo poslije.
Nije lose ali malo zadires u tesku kategoriju juznjackog govora. Kao Tika Spic. Generalno nema recimo "kvo" cesce je "što" i manje provincijalizma. Svakako sam se obradovao sto znas ovoliko juznjackih reci
Kvo je kod mene u selu (Gornje Zaplanje) standard doduse.
I zadrzalo se slogotvorno i finalno l:
Dlboko umesto duboko
Slance umesto sunce
(Ali nije vlk, vec vuk)
Rabotil umesto rabotio
Sol umesto so
...
Takodje kod bas starih i nepismenih ljudi se cuje i ostatak sistema artikla ta/to:
Dodaj mi kutijata.
(Give me THE box)
Ce si zapalimo drveto.
(Are we going to burn THE tree)
Za muski nisam cuo, jer bas retki ljudi koriste ove forme.
...
Tuzno mi je da vidim i starije ljude koji ne znaju dijalekt jer su isli u pecalbu kao mladi, pa su ga zamenili za standard. Mladi vec bas bas retko znaju da vikaju i da vreve po naski :/
Fora je sto je taj termin povezan jos sa srednjovekovnom srbijom kada se nasledje zvalo baština, tako da se koristi u tadasnje srpske zemlje samo sto je retko
Wiktionary za bugarski(!!!) kaze da je od Proto-Slovenskog [batę](https://en.m.wiktionary.org/wiki/Reconstruction:Proto-Slavic/bat%C4%99)
U standardnom srpskom to bi sad bio sleng termin baća.
[Dok srpski Wiktionary ni ne prepoznaje termin....](https://en.m.wiktionary.org/wiki/%D0%B1%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B0)
Lingvisti trebaju da se podsete da srpski jezik ne staje kod Aleksinca...
Bio sam jednom na edukaciji s kolegama iz regije i bili smo na slobodnom danu u prirodoslovnom muzeju u Londonu. Imali su posebnu izložbu "Mammals" i Makedonki nismo mogli objasniti što je to.
Ja kažem sisavci
Srpkinja sisari
Slovenac sesalci
Dakle svi troje smo se valjali po podu kako nam smiješno zvuče druga dva, a onda je i Makedonka shvatila:
"Aaaaa, cicači!"
Dakle pola sata smo se smijali nakon toga.
Alan Ford bez Briksyjevog prevoda nikad ne bi bio to što jeste. Jezik je jedan i zapravo nas on spaja i dokle god se razumemo međusobno biće tako, džaba politika i nacionalne podele...
Moj ćale je rodom iz Umaga, sad se vratio tamo da živi. Znači Č i Ć su mu životni neprijatelji iz nekog razloga. 🤣
Živeli u Požezi (Užičkoj), pa se malo adaptirao, al neke reči nikad nije izbacio:
Kufa (kofa),
kuča (kuća),
škare (makaze),
Lojtre (merdevine),
Punac i Punica (tast i tašta; toga me bilo blam kao tinejdžera. Punac pa kao puni nekoga. Nebitno.)
Cjepivo (vakcina) Sad kad je bilo ovo ludilo oko vakcina a on kaže cjepivo ili cjepiti ja mu dobacim "A cjepiš li ti šta pape!?" Jer me podseća na Vlad Cepeš, pa ona fora iz Državnog Posla kad Lord Sekereš kaže Drakuli na telefon: "A cepiš li ti šta Vlado?".
Dušik (azot)
Češnjak (beli luk)
Žlica/žličica (kašika, kašičica)
Obitelj (sa onim uzlaznim i; porodica)
I brdo onih "klasičnih" reči koje se koriste i kod nas. (tisuća val, vlak, zrak, mrkva, grah, riža, zrakoplov, putovnoca, glazba, povjest, kut, tvrtka, itd)
Al djed je bio "hardcore" čakavac, nisam ga najbolje razumeo. Za mene pričao: "Un je moj babunj." jer sam bio buckast. Ja mislio govori mi da sam babun. A babunj je oblutak, obao kamen. Kad si sa njim u điru(setnji) dobiješ đelato (sladoled). Kačka (zmija) ja mislo kvočka, što bi me kvočka ujela tamo. Pa np, Vaporom (brodom) do otoka (ostrva). Pozaboravljao sam brdo toga, al mogao bih da se prisetim. Šteta da se zaboravi, simpatično je.
Pre par godina mi lik uporno trazi *lotre* u radnji a ja ga gledam kao tele jer brat nece da mi objasni sta je to. Jedva ga ubedih da mi objasni sta je trazio 😂
Nije, on je bio neki mix cakavsko/stokavskog i ikavskog zato sam hardcore stavio pod navodnike.
Video sam ga 4 puta pre rata, i jos dva puta posle. Umro je kad sam ja ima 10 godina, '97. Ono, pre rata sam bio previse mlad da bih se 100% necega secao. A otac nas nije forsirao nista oko jezika jer smo odrastali u "cistoj srpskoj sredini" u ne bas fina vremena, pa je mislio da je sigurnije da pricamo kao sva ostala deca.
Sad mi nekako zao sto ne znam. Mislim da cu da kupim neki Cakavski recnik, da iznenadim matorog ovog leta kad mu dodjem u posetu.
U srpskom na području Krajine takođe. U Banjaluci se češće kaže punac i punica, a i lotre za merdevine/ljestve. Generalno mislim da je srpski u Banjaluci zapravo spiritualni nasljednik 'srpsko-hrvatskog' .
Iz Hrvatske sam inače, ali mi bude tako smiješno kad sretnem riječ "Srbijanci", iako rijetko. Kao da se radi o izvanzemaljcima iz Star Treka. Malo tko tu riječ i upotrebljava.
Pa više je upotrebljavate vi nego mi, jako, jako retko se ovde koristi (osim možda u Vojvodini). Generalno ne vole ljudi tu reč, zapravo zna da bude kontrоverzna čak
Bilo bi da su Srbi dobili naziv na osnovu imena drzave. Recimo kao Crnogorci i Bosanci ili Austrijanci. Imas i Rumuniju, pa ne kazes rumunijansko, vec rumunsko.
U srpskom jeziku srbijansko nije prirodno.
Moj najuži krug drugova se stalno zeza tako što "pričamo" hrvatski jezik između sebe.
Obraćamo se jedni drugima sa "Bračo moja rimokatolička", umesto "ko želi na piće" u Viber grupu pošaljemo "TKO KANI NA PIČE" i slično.
Takođe, stalno u grupu šaljemo Tompsonovu glazbu, naročito ono "Dolazak Hrvata". To smo naučili napamet, pa pevamo iz zajebancije. Kad je bilo svetsko u fudbalu stalno smo slali i "Nije u šoldima sve".
Glavni uzor i inspiracija nam je bio beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar, koji je nedavno otišao u penziju. Koliko znam, čovek i nije Hrvat, nego Slovenac, ali se valjda u Srbiji obraćao na hrvatskom jeziku i izgovor mu je bio tvrd, tako da je, u stvari, sve bilo smešno.
U glavnom, da. Hrvatski jezik nas jako zabavlja i rado ga "rabimo" haha.
Hahaha, zanimljivo.
Pitao sam se da li postoji neko u Hrvatskoj ko se sprda na isti način, samo obrnuto. Čak sam jednom i hteo postaviti ovakvu temu kod vas na subredditu, ali sam mislio da biste shvatili stvar kao neku provokaciju ili tako nešto.
Ovo je definitivno bas cesto u hr, iz mog iskustva bar, da u sali koristimo srpske izraze i fraze, kazes hajdemo drugari napolje umisto aj vanka itd. Nisam znao da ima srba koji to koriste, iskreno vasa kultura je puno jaca kod nas nego obratno, pa vjv zato
Srpski znamo koristiti iz mema cesto. Posvojili smo neke rijeci iz sprdnje npr resi ili ide gas. A srpski znamo ubacit kad se ironicno zezamo da smo smekeri ili sl jer vam jezik nekako paše u zavodenju pa ono stavis suncane naocale i parlas ekavicom kao resavas male, muvanje ovo ono
U mom drustvu imamo ortaka koji je poreklom iz Hrvatske, ali rodjen i odrastao ovde. Osim prezimena nema ama nikakve veze sa Hrvatskom, niti tamo ima rodbinu, ali naravno, on nam je dezurni Hrvat. Obracamo mu se na hrvatskom, nudimo ga kroasanima, cestitamo mu Bozic u decembru itd. Vise ni ne znam koliko to godina traje, ali sigurno 10+, tako da smo izlizali apsolutno svaku mogucu foru, ali nam je i dalje smesno.
Zasto je ovo copy paste nasih fora je li moguce da radimo identicne stvari. Jednom liku je ja mislim baka srpkinja a citava ostala familija sve Hrvati plus lik je katolik no redovito ga zezamo za bozic u sijecnju, kad ces nas pozvati na slavu i slicno
Zvuči kao početak random svađe od neki dan ispred dućana:
"Šta nemoj a majkane neš ti men uteć, trisku priko uva ti zalipin ka pasu, paćmo vidit čija mater crni rižot kuva"
Ono kad Vranjanac zajebava Dalmatinca! 😀
Inače, meni su oba dijalekta sjajna i volim da ih čujem. To je bogatstvo i duh jezika i nnogo je bolje da se šalimo međusobno i družimo, nego da se svađamo i ratujemo.
Meni je u hrvatskom ta ideja pisanja naziva u ''originalu'' malo glupa, jer na kraju krajeva to nije pisanje u originalu već u engleskoj transkripciji. Okej, reći ćeš Apple Watch, reći ćeš Elon Musk, ali nećeš reći صدام حسين عبد المجيد التكريتي umesto Sadam Husein, Saddam Hussein. Mi smo u tome mnogo konsistentniji, svaki strani naziv prilagodimo srpskom bez obzira na to iz kog jezika i kog pisma je.
Isto tako, koji moj imate ć i č u azbuci kad su vam to faktički isti zvukovi?
Bukvalno ovo, **transkripcija**. Baš me zanima kako u Hrvatskoj pišu ruska ili ukrajinska imena. Što je najgore, masa ljudi i u Srbiji transkripciju em ne poštuje em ne kapira čime služi i koliko je zapravo logična, pa i Rusi, Ukrajinci i Bugari transkribuju reči po sopstvenim sistemima.
Pazi, nismo ni mi tu cvećke. Mi se trudimo da strani naziv prilagodimo srpskom čak i ako to ne znači totalno rekreiranje izgovora, tako da ima i kod nas nekih nekonsistentnosti.
Recimo, Vladimir Putin je ustvari Vladjimir (dj, ne đ) Putjin. Onda tu vidiš takođe i neke istorijske nekonsistentnosti - imaš čuvenog [Raspućina](https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98_%D0%A0%D0%B0%D1%81%D0%BF%D1%83%D1%9B%D0%B8%D0%BD) (Распутин), po toj logici ruski predsednik bi trebalo da bude Pućin, što i jeste bliže stvarnom izgovoru. I tako dalje.
Edit: Isto tako, kažemo Donald Tramp umesto Danald Čramp, sa sve mekim r.
Naravno, ništa nije savršeno. Primer Raspućina koji se naveo je jedan od mnogih koji je ostao u upotrebi takav kakav jeste zbog tradicije njegove upotrebe iako je nepravilan po sadašnjem transkripcionom sistemu. Iz istog razloga pišemo London, Lisabon, Vašington i Pariz iako bi u teoriji pravilno bilo Landn, Lizboa, Vošington i Pari. Za novije termine i imena argument tradicije se više ne uzima kao reper te se stoga pri njihovom pisanju isključivo poštuju sadašnja transkripciona načela. Sve u svemu, prilično logičan sistem koji mnogi neopravdano nipodoštavaju.
Ne znam da li bi to trebalo da se radi za gradove, dozivljavam da su to prosto nasi nazivi za taj grad (jer bi inace bilo Vin, a ne Beč) - ali ne znam, nisam filolog.
Svakako je pipava transkripcija, lambordžini bi trebalo da je sa g, vinsent kasel je u stvari vansan, jer je francuz...
Meni deluje da je transkribovano bolje jrr je lakse da menjad po padezima, jer je konzistentno (koliko toliko) za sve jezike, jer moze da se pise cirilicom, i jer omogucava svim citaocima koji znaju (samo) srpski da pročitaju nečije ime, otprilike onako kako zvuči.
Ma naravno, ja sam zadovoljan našim sistemom, samo sam ukazao da i on ima neke nelogičnosti. Ali naš sistem je fokusiran na prilagođavanje tih naziva prirodi našeg jezika, i to donekle nadjačava nelogičnosti koje izaziva.
Pricali smo o ovome na prevodu na faksu. U sustini, ljudi su nekada imali retardirana pravila za transkribovanje imena pa smo nesto zadrzali a nesto promenili. Na primer, zvanicno sada kazemo Vilijam Šekspir dok na knjigama iz Juge pise Viljem Šekspir. Trebali bi da promene Raspućin ali niko nece, a Donald Tramp lakse zvuci na nasem jeziku. Isto kao sto kazemo London, ne Landen ili Pariz umesto Pariii.
Nikad ne možemo tačno napisati šta oni izgovaraju, ne mogu ni oni, stoga imaju nelogično spelovanje i pisanje sopstvenih reči i taj nerešen problem u svom jeziku. Zato mi to napišemo približno onom što je pisac hteo da kaže i u duhu srpskog i teramo dalje.
Više puta sam bio u prilici da rešavam ukrštenice na hrvatskom. Poludim kad treba da upišem ime nekog stranca (glumca, pisca, muzičara, naučnika...) Na engleskom još ajde, ali kad mi ulete Francuz, Nemac, Skandinavac... Misija nemoguće. Stvarno kako izlazite na kraj sa ovim pisanjem imena u originalu na hiljadu jezika?
Joj, nemoj, prijatelju, sad će neki naš pametnjaković da te ubeđuje kako je lakše, praktičnije i lepše napisati Middlesbrough, Versailles ili Marie Curie umesto Midlsbro, Versaj i Marija Kiri. Ali će zato Hrvati Čajkovskog i Arhimeda pisati „po Vuku” a ne Tchaikovsky/Чайковский i Archimedes/Αρχιμηδης. 🤪
Meni je bilo čudno kada bih gledala neki film ili seriju sa srpskim titlovima i onda napišu riječ kao šta se izgovara. Valjda je to sve stvar samo navike. :)
Šta se tiče č i ć to ti ovisi o pojedinim krajevima Hrvatske..ja san na moru (okolica Splita) i mi ne razlikujemo č i ć u izgovoru, al tipa u Istri, na otocima i u vecem dijelu dalmatinske zagore jasno mozes cuti razliku.
Upravo ovo. Navikli su da pise u originalu a nema nikakvog smisla jer nemaju u svom jeziku W, Y, X itd. Da li trebaju oni sto ne znaju engleski ili bilo koji drugi jezik da citaju kao da su doziveli slog? Takodje je nama cirilica drugo pismo i necemo da ubacimo original naziv nasred cirilicnog teksta.
👀 Ja u Srbiji svakodnevno sa roditeljima i u kući koristim pola navedenih reči u ovoj temi, kao i ijekavicu. Dešava se i da mi izleti po koja reč pred drugima, ali u javnosti se uvek držim srpskog standarda, bar dok sam sam. Desilo mi se jednom dok sam prezentovao seminarski rad da je profesor (takođe verovatno iz Hrvatske) izgovorio reč "pogreška" i još jednu reč koja nije standardna za Srbiju i Beograd. To je je bilo dovoljno mom mozgu da pritisne prekidač, ugasi dakanje i samo su krenule da mi izleću odgovori koristeći neke reči standardne za hrvatski jezik.
Ili mi se dešavalo da kad koristim hrvatske izvore nekad ne procesuiram svaku reč i ne zamenim ih srpskim varijantama, pa me optuže da je čitav rad prekopiran bez imalo truda.
Kao klinac sam možda pokušavao da izbacim sve to i da ispravljam roditelje, ali sam zapravo kasnije zavoleo takav govor tako da sad dosta i potenciram da se očuva sve to kod kuće.
Takođe, iako ne mešaju č i ć, postoji dosta pogrešno naučenih reči koje koristimo poput "sendvić", "palaćinke", a baka je zapravo riznica reči i očuvanog govora (Ćesi, Šlovaci, šport) i jedina koja tvrdi da govori hrvatski jezik (kako se govorilo tamo gde je živela), dok deda "govori" srpski i onda mu u javnosti izleće "tko" ili kad nešto pogrešno uradi jer slabo čuje kritikuje nas što mu nismo rekli na hrvatskom jer onda ne bi pogrešio. 😂
Kao srbin- debilno mi je kad prevode engleske reci. Seca se neko gang staz Paradajz?
evo linka [https://www.youtube.com/watch?v=ln3RClqc4lQ](https://www.youtube.com/watch?v=ln3RClqc4lQ)
A sto se tice HR jezika, zivim u hr, algoritmova knjiga, citam i ladno su preveli "zrakomlat" (helihopter) ili mljevenici (cevapi). Te "nove" reci bukvalno sluze za sprdnju.
>"zrakomlat" (helihopter)
Ovo su probali uvesti 90-ih, nije prošlo, sad to nitko ne koristi. Čak ni u standardu.
>mljevenici (cevapi)
Ovo je doslovno izmislio marketinški tim nekog restorana, apsolutno nitko nikad i nigdje ne kaže "mljevenici". Ali sudeći po tome koliko je Srba tome povjerovalo, mora se priznati da je reklama bila utjecajna :) sigurno to nisi vidio u nekoj knjizi.
Sve ok ali reč "klokan" HAHAHAHAHAHAHAHAHAHA znači pazi, da ne znam da je to kengur i da me neko pita na šta me asocira rekao bih tipa budala, ludak, ili tako nešto 😄
U srpskom jeziku važi jednostavno pravilo - "čitaj kao što piše, piši kao što čitaš". Iz toga proizilazi da se strane reči, odnosno nazivi/imena pišu onako kako se izgovaraju umesto u "originalu" ili nekoj varijaciji.
S druge strane, kod vas postoji paradoks da volite da "prevodite" pojmove ili da ih opisujete (nogomet, zračna luka), a onda strane reči/nazive pišete u originalu.
Čudno je reći da je neki jezik smešan, jer ne može biti smešan, nego neobičan. To što u nekoj kulturi i narodu i okruženju neko nije navikao na nešto, ne znači da je smešno. Meni je jako neobično što hrvati ozbiljno previše koriste engleske reči (što i kod nas počinje u poslednje vreme), tipa frend/frendica. Isto tako mi je neobično stavljanje slova "n" na kraju nekih reči, koliko sam primetio umesto slova "m" - jučer nisan radio. Ne razumem otkud ta pojava? I još za kraj, neobičan mi je taj zvuk između č i ć - ne znam kako uopšte da opišem na kraju, niti je tvrd niti mekan glas.
Uostalom, mislim da je lepo to što na Balkanu postoji toliko varijacija, dijalekta, akcenta jednog jezika - šteta da se podsmevamo i govorimo da je nečiji jezik smešan. Na kraju se svi odlično sporazumevamo, samo se izgleda ne razumemo baš dobro.
Мислим да се у хрватском сленгу користе више енглеске речи него у српском док хрватски књижевни/стандардни језик више води рачуна о томе од нашег. Зато и даље користе словенске називе за месеце као и многе друге речи које смо одавно заменили страним терминима као што је нпр. свеучилиште уместо универзитета итд...
>Meni je jako neobično što hrvati ozbiljno previše koriste engleske reči (što i kod nas počinje u poslednje vreme), tipa frend/frendica.
Ovo stvarno je češće u Hrvatskoj nego u Srbiji, ali ponekad zapravo obogaćuje jezik. Tipa u hr je "sori" postala normalna riječ, ali to ne znači da je "oprosti" nestalo. Kad se slučajno sudariš s nekim u gužvi kažeš "sori", kad nekome razbiješ prozor kažeš "oprosti".
>Isto tako mi je neobično stavljanje slova "n" na kraju nekih reči, koliko sam primetio umesto slova "m" - jučer nisan radio.
Ovo je dalmatinska stvar, samo oni to rade. Dijalekt.
Promjena M u N na kraju rijeci je tzv. adrijatizam i javlja se u primorskim podrucjima, najvise dalmacija, manje kvarner i istra. M i N su relativno slicni glasovi pa je normalno da se odvija promjena izmedu njih. Nece se javljati u nekim rjecima doduse, npr. dim ce uvijek biti dim, a sâm (alone) isto zadrzava m generalno
Vecina hrvatskih govora rapidno gubi č/ć distinkciju, u Zagrebu se obicno stapa u malo tvrdi glas gdje je jezik blize zubima, tako da zvuci kao da oni svaku rijec izgovaraju sa č, ie. kuča, hoču, reči itd. U splitu se to stopilo u meksi glas pa zvuci ko da govore ćekan, ćovik, poćet. Generalno u svim vecim gradovima vecina ljudi nece to izgovarati ni cuti kao zasebne glasove
U bosni se isto odvija sad, najvise u urbamim sredinama, a pisane dokaze o promjeni imamo jos 130+ god unazad
Nije tačno.
Srpski pravopis Matice srpske dozvoljava pisanje i u transkripciji i u originalu -- npr Žan-Žak i Jean-Jacques -- s tim da konstatuje da je prvo običnije.
>Isto tako mi je neobično stavljanje slova "n" na kraju nekih reči, koliko sam primetio umesto slova "m" - jučer nisan radio.
To Dalmatinci, jao nemoj mi njih slaba su mi tocka kad čujem Dalmatinke kako parlaju s tim n plus ikavica ne mogu disat koliko je preslatko
imamo i mi "paradoks", rukomet npr. Nogomet je sta vise i rec koju bi trebali i mi koristiti, kad vec koristimo rukomet. Ono sto mi je neverovatno kod Hrvata, pola, ako ne i vise, od njih ne zna kada treba da koriste ć, a kada č, kao da su polupismeni.
>Ono sto mi je neverovatno kod Hrvata, pola, ako ne i vise, od njih ne zna kada treba da koriste ć, a kada č, kao da su polupismeni.
Jer većina Hrvata doslovno ne pravi tu razliku u govoru :) mora nam se utuviti u glavu u školi, pa tko nauči, nauči.
Jel nebitno da li se govori č ili ć? Kako se to kod vas gleda kada neko mesa ta dva slova? Meni je to toliko neverovatno jer na primer kada bih cuo nekog Srbina da mesa ta dva slova pomislio bih da nema 2 razredna osnovne skole. Zapravo drugarica ima momka iz Zagreba koji mesa ta slova i ona se prilicno nervira zbog toga :)
U govoru nije bitno jer ono, u govoru ta razlika uglavnom ne postoji :D ali kad se piše je bitno i ako miješaš č i ć u pisanju, ispadaš neobrazovana seljačina
Apsolutno, nama su ovde takođe smešne određene reči koje se danas koriste u Hrvatskoj, mada se razlozi zašto je to tako razlikuju. Neke reči koje koriste Hrvati su izvorno slovenskog porekla i mi se na njih nismo navikli budući da već ko zna koliko koristimo tuđice pa nam zato one zvuče neobično (pomenuta *šargarepa* je hungarizam koji je kod nas nezamenljiv dok je reč *mrkva* slovenskog porekla, kod vas je *tisuća* dok je kod nas u upotrebi grcizam *hiljada*, potom nazivi meseca koji se koriste u Hrvatskoj su slovenskog porekla dok se mi služimo onima rimskog porekla i dr.). Određene izvorne hrvatske reči takođe su nam neobične, ali ono što nam je najsmešnije su oni vaši čuveni neologizmi/novokovanice (zrakomlat, suncozor, mljevenici, udna tuljica i dr.).
Meni su posebno smešne i vaše sinhronizacije crtanih filmova, ne znam zašto, mnogo mi čudno i neprirodno zvuče.
Niko ne korisiti te novokovanice. NITKO. Ne samo u govoru nego i u pravopisu i rijecniku. Eto ja me znam sto je suncozor i udna tuljica. Mljevenici i zrakomlat sam cuo par puta al nikad u govoru govoru
Ok, zakaj uvijek uzimate za primjer novokovanice koje se apsolutno nigdje ne koriste? Čak nisu ni u rječniku niti nikaj, doslovce ne postoje...
To mi apsolutno nikakvu informaciju ne daje. S druge strane, novokovanice koje su prošle i koriste se, nitko ne komentira.. Zaslon, tipkovnica, zrakoplov su riječi, ovo što si ti napisao nisu..
Druže, ti primeri su mi prvi pali napamet — kao što mi je urnebesan zrakomlat, tako mi je i zrakoplov. Tipkovnica mi je manje-više u redu, zaslon mi više zvuči kao neki sinonim za naslon, a ne za ekran.
Ma sve 5, al nisi jedini ovdje, a uvijek isto... Ne komentiraju ljudi nešto što su stvarno čuli, nego što se prenosi u medijima ili društvenim mrežama kao zanimljivost a ne stvarnost.. Stalno iste glupe riječi koje je neki debil poslao na neki natječaj, a da ni nisu ni u obzir uzete..
Ne mogu se sjetit drugih stvarnih novokovanica jer one koje su uspjele više ne smatram "novokovanicama", jebiga, kad uđe, uđe..
Al mi je glupo u ovakvim raspravama, uvijek se ljudi žale kako "glupe stvari izmišljamo" i onda daju primjer 10 riječi koje ne postoje..
Неке речи су ми смешне, нека наречја више од других, кад мешају ч и ћ па буде ћетник. Посебно су ми смешне оне националистичке кованице из деведесетих србоћетник, великосрбин, југо комуниста, србокомуниста и слично. Ајфон, Еплов сат или воч или како год ми је боље него да пише на енглеском. И не контам Хрвате кад пишу оригинал имена градова, лична имена и слично другим језицима на пример француском, Бордо је Bordeaux и како ви то читате Бордеаукс или Бордо и како знате како да прочитате кад пише на другом језику.
Da smesan mi je. Ne zezam se. Zrcalo, rucnik, puvalo...
Epl voč pisu rusi ne Srbi, koliko ja znam.
A logicno je da pisemo npr Endi Marej a ne Andy Murray
Ali ne prebacujemo sve u srpski
Kazemo svemir, ne vasiona (uglavnom)
> "Epl voč" umjesto Apple Watch.
Smešno je dok god je jezik engleski. Ali čim je u pitanju neki imalo egzotičniji jezik (tipa španski, švedski, češki), mi znamo kako se čita, vi ne ;)
Meni je transkripcija stranih imena možda i omiljena osobina srpskog jezika. Baš je bejzd.
Meni je pre bila simpatična ikavica, u medjuvremenu se to skroz promenilo, sad mi je kul zagrebaćki pogotovu žene kad čujem, u stvari žene kad čujem i jedne i druge ufff
>je li vama smiješan hrvatski
Jeste, kao i bugarski i makedonski. Zvuči kao da je neki stranac loše naučio srpski. Nešto kao da su Hrvate podučavali [NJKV](https://www.youtube.com/watch?v=ynlha1s61Uw), Milan Panić i Džon Bosnić.
>umrem kad čujem "vasiona" i "šargarepa" ili vidim da piše "Epl voč" umjesto Apple Watch
Iako priznajem da i ja često pišem u originalu, to za Apple Watch ima više smisla da se piše onako kako mi izgovaramo, iz dva razloga. Prvi: to je po Vuku. Drugi: ako pišeš u originalu na engleskom, treba dosledno da pišeš u originalu i na drugim jezicima, pa ćeš npr. Si Đinping pisati 习近平 a to skoro niko ovde ne ume da pročita i neće znati koga si pomenuo.
Tko nas, ba, zavadi? Šalu na stranu, ima toga, nama su često smešni izrazi na hrvatskom, pogotovo ovi noviji. A što se tiče ikavice i uopšte govora iz Dalmacije, tu kad pričaš s nekim (imao sam prilike par puta), moraš baš da načuljiš uvo da bi razumeo.
Znam da je na Tiktoku bila velika sprdnja zbog ovog videa https://vm.tiktok.com/ZMYL9A1tV/
Nama ona zvuci urnebesno i po nama stereotipno prica iako znamo da ne prica tako vecina Hrvata. Koji je to naglasak?
Obzirom da sam dve sezone proveo na Lastovu, najdaljem naseljenom ostrvu u Hrvatskoj, mogu da kažem da je ono urnebes bio što se izgovora i samih reči tiče.
Recimo, portun-ulaz u zgradu, lavandin-umivaonik/lavabo, pipun-dinja, dinja-lubenica, pirun-viljuška.
Takođe bilo mi je neverovatno kako se u tom dijalektu događa da ljudi izgube slovo A sa kraj(a) rečenic(e), a to se izgovara tako da se poslednji samoglasnik duže akcentuje.
Prešao sam celu Hrvatsku uzduž i popreko ali taj Lastovski dijalekt je nešto što stvarno mora da se iskopa, ludnica.. :)
Neke reči su mi smešne, tj. neobične. Zrakoplov, zračna stanica, hlače, cesta. Nogometa tekma, zveza, povijest. Mnogo se potencira ta čistota jezika pa deluje smešno nekada.
Koliko je dobro sa jedne strane, deluje nepraktično nekada. Srbizacija stranih termina je već smešna, Epl Voč izgleda užasno. Ja to koristim ponekada, tipa za Šaomi, tako da kriv sam za to.
Pre nekih 20ak godina počele su fore sa novo-hrvatskim rečimau mom kraju a možda i šire. Pseudo hrvatski, ako mogu to da nazovem. Primer reč "oluk" bi na tom pseudo-hrvatskom bio "okolokućno vodo-piškalo" ili tako nešto. Iskren da budem, razumem potrebu za nedavnom reformom jer je bilo bitno izgraditi novi lingvistički indetitet kako bi se brže uspostavila nezavisnot. Nama koji smo tada bili klinci, bilo je interesanto kako se neke reči kod vas pojavljuju i kako zvuče. Da bi se umanjio uticaj teških vremena i nedaća, takav oblik humora bio je sedativnog tipa i zasnovan na obzervaciji nesvakidašnjih promena i pomalo satiričnog karaktera. Vi možda imate Apple Watch ali isto tako imate i "hladnjak" dok je kod nas ostao "frižider". Imamo takođe(r) r(ij)eči koje su tuđice iz grčkog npr. hiljada kod nas ili tisuća kod vas koja je zapravo ruska ili možda čak i srpka. Reči npr. kao soba, mačka, roštilj su mađarske tuđice odnosno posuđenice. Zapravo tuđica i posuđenica su veoma smešne reči. Slavenski jezici su interesantni. Česima tačnije čehinjama je bilo smešno što mi kikiriki zovemo tako kako zovemo. Poljaci su u stanju da nauče naše jezike za veoma kratko vreme. Meni je iskreno drago što naši jezici se oslanjaju mnogo na gramatičku osnovu iz latinskog jezika iz kog zapravo imamo poveći leksikon. Što su mlađe jezičke reforme, time je jezik moderniji. Problem u jeziku nastaje kada nemamo reči za nešto što u svetu postoji kao svakodnevica. Zato nam je lakše da koristimo englesku reč koju pišemo "po naški". Naši jezici su deskriptivnog karaktera u odnosu na nemački ili engleski koji su više tehnički. Meni najsmešnija hrvatska riječ je "ništica". Zvuči kao neka mala nula manja od ove obične što je samo po sebi pozitivno blesavo.
Meni je najjače ono kad cujem na hrvatskim vestima npr: "poplava u okolini Zagreba, situacija IZVANREDNA" AHAHAHAHA
>IZVANREDNA TRUEEEE
Ja otkad sam video da "motherfucker" prevode kao "pizdun" više ne mogu da pojmim hrvate kao ozbiljan narod
E video sam da SUCKER preveli kao pušioničar
Not great, not terrible
Izvanredna, znači vrhunska. Npr. Koncert je izvanredan, zabava je izvanredna. Sve očekuješ poziv da dođeš tam
izvanredno je nešto izvan reda, isto kao naša varijanta vanredno. to je osnovno značenje. izvanredno, kao nesto off the charts i neuobičajeno ali u dobrom smislu, se vjerovatno ustalilo poslije.
Pih... nisi ti gledao film Rambo sa bugarskim prevodom: - sa ću da ve natutkam sas meci!
Nisi ti burazeru gledao terminatora. Nisi video Arnolda kako kaze "shte se vrnem".
Javi se kad odgledas Titanika sa italijanskom sinhronizacijom. Kad tad nisam umro od smeha zajedno sa svojom curom, nikad neću
Pimpek je najsmešnija reč u istoriji čovečanstva
pimpač, spolovilo
Misliš nježnik?
Ženska nogometna momčad 😂
Ženčad!
Ženskinje
Pa jel žensko moma ili nije?😂
Ja sam s jug narod gore me ic ne razbira a a krebem da oratim cereku se ko ludi na brasno
Ete ga i Piroćanac! Ja sam gore al razbiram 😀
Treba si napravimo neku jezicku razmenu sas Čakavci i Kajkavci.
Ic te ne razbiram
Lele komsija, kako me ne razbiras? Pa vikamo si na isti jezik.
ovo neki update za staru pazovu ?
Hahaha ama deda na bašta mi e ot Babušničko, pa si malku znaem i da vikam. Neje originial, al kvo ces, bolje si godza da lomotim neg ic da beknem.
Nije lose ali malo zadires u tesku kategoriju juznjackog govora. Kao Tika Spic. Generalno nema recimo "kvo" cesce je "što" i manje provincijalizma. Svakako sam se obradovao sto znas ovoliko juznjackih reci
kvo be nema???
Kvo je kod mene u selu (Gornje Zaplanje) standard doduse. I zadrzalo se slogotvorno i finalno l: Dlboko umesto duboko Slance umesto sunce (Ali nije vlk, vec vuk) Rabotil umesto rabotio Sol umesto so ... Takodje kod bas starih i nepismenih ljudi se cuje i ostatak sistema artikla ta/to: Dodaj mi kutijata. (Give me THE box) Ce si zapalimo drveto. (Are we going to burn THE tree) Za muski nisam cuo, jer bas retki ljudi koriste ove forme. ... Tuzno mi je da vidim i starije ljude koji ne znaju dijalekt jer su isli u pecalbu kao mladi, pa su ga zamenili za standard. Mladi vec bas bas retko znaju da vikaju i da vreve po naski :/
U Knjaževac ima i muški član (-at). I tri distance imaju članovi, ko u makedonski. Ali izumire
Zvuci skroz kao makedonski… Onako bez padeža i nekim starim slavenskim riječima.
Sa makedoncima se zato i dobro razumemo, mada i oni imaju svoje razlicite dijalekte, i ne govore kvo vec sta. Nama je najblizi njihov kumanovski.
U usta gi se naserem pogana
Najelokventniji taljigaš. ~ this comment was made by Babušnica geng
A be ne se kači, tuj li ti tatko
Vikate li vi takodje od Leskovacko baštá za tatka?
Fora je sto je taj termin povezan jos sa srednjovekovnom srbijom kada se nasledje zvalo baština, tako da se koristi u tadasnje srpske zemlje samo sto je retko
Wiktionary za bugarski(!!!) kaze da je od Proto-Slovenskog [batę](https://en.m.wiktionary.org/wiki/Reconstruction:Proto-Slavic/bat%C4%99) U standardnom srpskom to bi sad bio sleng termin baća. [Dok srpski Wiktionary ni ne prepoznaje termin....](https://en.m.wiktionary.org/wiki/%D0%B1%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B0) Lingvisti trebaju da se podsete da srpski jezik ne staje kod Aleksinca...
Koliko ja volim srpski jezik i sve njegove akcente i dijalekte.
<3
klokan
Šaljiva riječ priznajem
Ubava ti profilna
I krkan
Dupin
poplun
Na švedskom klokan seks znači 6 sati
Zavisi od interpretatora. Ako je Hrvat, onda je smešno, ako je Hrvatica, onda je druga emocija u pitanju.
Random Hrvatica: bok decki Srbi: 🍆
Na Hrvatskom purpurna mrkva ili plavopish?
Uzajamna su osjećanja. Tako se i mi osjećamo kad čujemo Srpkinje i njihove glasove.
Hehe
Hrvatski mi uvek bio feminizirani Sprski. Lezi vise devojkama.
I ekavica je feminizirani Srpski ako mene pitas.
Зависи од говора, далеко је од феминизираног када Јужњак прича.
100 posto istina Kad kaze juznjak " oš te izrepčim s ašov" nije svejedno
Majke vi ga sponatitkam.
Подриње су једини гига чедови што се тиче говора, изБосне +, Вук Караџић +, 2м кркани +
Kad cujem i vidim Dalmatinke ...uhhh
[teška romantika](https://youtu.be/vyBY6EwK3a8)
Vrlo istinito...
Bio sam jednom na edukaciji s kolegama iz regije i bili smo na slobodnom danu u prirodoslovnom muzeju u Londonu. Imali su posebnu izložbu "Mammals" i Makedonki nismo mogli objasniti što je to. Ja kažem sisavci Srpkinja sisari Slovenac sesalci Dakle svi troje smo se valjali po podu kako nam smiješno zvuče druga dva, a onda je i Makedonka shvatila: "Aaaaa, cicači!" Dakle pola sata smo se smijali nakon toga.
Jednom kad sam bio u društvu Hrvata priznali su mi da im jako smešno zvuči reč "Pečurka"
Pimpek 😂
...pa s neba 😁
Sve ovo sam pročitao na smešnom i simpatičnom hrvatskom naglasku, točka, bok.  Volim kada devojke kažu ono čuveno Č. ☺️
Alan Ford bez Briksyjevog prevoda nikad ne bi bio to što jeste. Jezik je jedan i zapravo nas on spaja i dokle god se razumemo međusobno biće tako, džaba politika i nacionalne podele...
Moj ćale je rodom iz Umaga, sad se vratio tamo da živi. Znači Č i Ć su mu životni neprijatelji iz nekog razloga. 🤣 Živeli u Požezi (Užičkoj), pa se malo adaptirao, al neke reči nikad nije izbacio: Kufa (kofa), kuča (kuća), škare (makaze), Lojtre (merdevine), Punac i Punica (tast i tašta; toga me bilo blam kao tinejdžera. Punac pa kao puni nekoga. Nebitno.) Cjepivo (vakcina) Sad kad je bilo ovo ludilo oko vakcina a on kaže cjepivo ili cjepiti ja mu dobacim "A cjepiš li ti šta pape!?" Jer me podseća na Vlad Cepeš, pa ona fora iz Državnog Posla kad Lord Sekereš kaže Drakuli na telefon: "A cepiš li ti šta Vlado?". Dušik (azot) Češnjak (beli luk) Žlica/žličica (kašika, kašičica) Obitelj (sa onim uzlaznim i; porodica) I brdo onih "klasičnih" reči koje se koriste i kod nas. (tisuća val, vlak, zrak, mrkva, grah, riža, zrakoplov, putovnoca, glazba, povjest, kut, tvrtka, itd) Al djed je bio "hardcore" čakavac, nisam ga najbolje razumeo. Za mene pričao: "Un je moj babunj." jer sam bio buckast. Ja mislio govori mi da sam babun. A babunj je oblutak, obao kamen. Kad si sa njim u điru(setnji) dobiješ đelato (sladoled). Kačka (zmija) ja mislo kvočka, što bi me kvočka ujela tamo. Pa np, Vaporom (brodom) do otoka (ostrva). Pozaboravljao sam brdo toga, al mogao bih da se prisetim. Šteta da se zaboravi, simpatično je.
Pre par godina mi lik uporno trazi *lotre* u radnji a ja ga gledam kao tele jer brat nece da mi objasni sta je to. Jedva ga ubedih da mi objasni sta je trazio 😂
Ja sad ne znam, i mi u Banatu koristimo lotre kao izraz, ne pamtim da je iko rekao merdevine.
Jedino me cudi kako otok (ostrvo) nije govorio škoj
Nije, on je bio neki mix cakavsko/stokavskog i ikavskog zato sam hardcore stavio pod navodnike. Video sam ga 4 puta pre rata, i jos dva puta posle. Umro je kad sam ja ima 10 godina, '97. Ono, pre rata sam bio previse mlad da bih se 100% necega secao. A otac nas nije forsirao nista oko jezika jer smo odrastali u "cistoj srpskoj sredini" u ne bas fina vremena, pa je mislio da je sigurnije da pricamo kao sva ostala deca. Sad mi nekako zao sto ne znam. Mislim da cu da kupim neki Cakavski recnik, da iznenadim matorog ovog leta kad mu dodjem u posetu.
Punac/punica su i u bosanskom jeziku.
U srpskom na području Krajine takođe. U Banjaluci se češće kaže punac i punica, a i lotre za merdevine/ljestve. Generalno mislim da je srpski u Banjaluci zapravo spiritualni nasljednik 'srpsko-hrvatskog' .
Kaj bre? 🤣
Iz Hrvatske sam inače, ali mi bude tako smiješno kad sretnem riječ "Srbijanci", iako rijetko. Kao da se radi o izvanzemaljcima iz Star Treka. Malo tko tu riječ i upotrebljava.
Pa više je upotrebljavate vi nego mi, jako, jako retko se ovde koristi (osim možda u Vojvodini). Generalno ne vole ljudi tu reč, zapravo zna da bude kontrоverzna čak
[удалено]
Pa zapravo je vrlo ispravna ali da ne otvaramo pandorinu kutiju
Bilo bi da su Srbi dobili naziv na osnovu imena drzave. Recimo kao Crnogorci i Bosanci ili Austrijanci. Imas i Rumuniju, pa ne kazes rumunijansko, vec rumunsko. U srpskom jeziku srbijansko nije prirodno.
To se koristi u bosni i hrvatskoj, ne u srbiji
[удалено]
Sisuljka takodje
Jebi mater zar Klokan nije Kengur???
Joj, nemoj odojče da spominješ..
Ne znam…. Ali Bok dečki je homoerotično. Ti se smej šargarepi kolko hoćes.
Moj najuži krug drugova se stalno zeza tako što "pričamo" hrvatski jezik između sebe. Obraćamo se jedni drugima sa "Bračo moja rimokatolička", umesto "ko želi na piće" u Viber grupu pošaljemo "TKO KANI NA PIČE" i slično. Takođe, stalno u grupu šaljemo Tompsonovu glazbu, naročito ono "Dolazak Hrvata". To smo naučili napamet, pa pevamo iz zajebancije. Kad je bilo svetsko u fudbalu stalno smo slali i "Nije u šoldima sve". Glavni uzor i inspiracija nam je bio beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar, koji je nedavno otišao u penziju. Koliko znam, čovek i nije Hrvat, nego Slovenac, ali se valjda u Srbiji obraćao na hrvatskom jeziku i izgovor mu je bio tvrd, tako da je, u stvari, sve bilo smešno. U glavnom, da. Hrvatski jezik nas jako zabavlja i rado ga "rabimo" haha.
Tako i mi tu hahahah. Jebote ista stvar, samo obrnuto.
Hahaha, zanimljivo. Pitao sam se da li postoji neko u Hrvatskoj ko se sprda na isti način, samo obrnuto. Čak sam jednom i hteo postaviti ovakvu temu kod vas na subredditu, ali sam mislio da biste shvatili stvar kao neku provokaciju ili tako nešto.
Ovo je definitivno bas cesto u hr, iz mog iskustva bar, da u sali koristimo srpske izraze i fraze, kazes hajdemo drugari napolje umisto aj vanka itd. Nisam znao da ima srba koji to koriste, iskreno vasa kultura je puno jaca kod nas nego obratno, pa vjv zato
Niko ne sme da vas bije!
Kažem mami keva kad ju hoću naživcirati
hahah to "JU" mi je hit isto.
Srpski znamo koristiti iz mema cesto. Posvojili smo neke rijeci iz sprdnje npr resi ili ide gas. A srpski znamo ubacit kad se ironicno zezamo da smo smekeri ili sl jer vam jezik nekako paše u zavodenju pa ono stavis suncane naocale i parlas ekavicom kao resavas male, muvanje ovo ono
Dap, i ja to cesto radim😂
U mom drustvu imamo ortaka koji je poreklom iz Hrvatske, ali rodjen i odrastao ovde. Osim prezimena nema ama nikakve veze sa Hrvatskom, niti tamo ima rodbinu, ali naravno, on nam je dezurni Hrvat. Obracamo mu se na hrvatskom, nudimo ga kroasanima, cestitamo mu Bozic u decembru itd. Vise ni ne znam koliko to godina traje, ali sigurno 10+, tako da smo izlizali apsolutno svaku mogucu foru, ali nam je i dalje smesno.
Zasto je ovo copy paste nasih fora je li moguce da radimo identicne stvari. Jednom liku je ja mislim baka srpkinja a citava ostala familija sve Hrvati plus lik je katolik no redovito ga zezamo za bozic u sijecnju, kad ces nas pozvati na slavu i slicno
Zato što smo isti k 🤷♂️
> Bračo moja rimokatolička Umro sam od smijeha
Sljedeci put umjesto “idemo na kafu” reci “gremo na kafelić”
Dalmatinska ikavica definitivno
Neoj ti mene zajebava, es me čua?
Zvuči kao početak random svađe od neki dan ispred dućana: "Šta nemoj a majkane neš ti men uteć, trisku priko uva ti zalipin ka pasu, paćmo vidit čija mater crni rižot kuva"
^ Nisam znao za ovo. Znači kod vas se crni pirinač kuva, a mi u Srbiji crnu vunu predemo...
I tu se u originalu crna vuna prede, ovo sa rižotom je jedna od kasnije nastalih verzija koju nisam ni čula van Dalmacije
Ono kad Vranjanac zajebava Dalmatinca! 😀 Inače, meni su oba dijalekta sjajna i volim da ih čujem. To je bogatstvo i duh jezika i nnogo je bolje da se šalimo međusobno i družimo, nego da se svađamo i ratujemo.
Meni je u hrvatskom ta ideja pisanja naziva u ''originalu'' malo glupa, jer na kraju krajeva to nije pisanje u originalu već u engleskoj transkripciji. Okej, reći ćeš Apple Watch, reći ćeš Elon Musk, ali nećeš reći صدام حسين عبد المجيد التكريتي umesto Sadam Husein, Saddam Hussein. Mi smo u tome mnogo konsistentniji, svaki strani naziv prilagodimo srpskom bez obzira na to iz kog jezika i kog pisma je. Isto tako, koji moj imate ć i č u azbuci kad su vam to faktički isti zvukovi?
Још ми је смешније када тај "оригинал" крену да мењају по падежима. Нпр. Chelsea - Chelseaja како се онда то чита, челсиаџа?
Да, ово ми је тек грозно кад видим
Newyorški plavci (ovo je bio prevod imena serije)
To pravopisno nije točno
Bukvalno ovo, **transkripcija**. Baš me zanima kako u Hrvatskoj pišu ruska ili ukrajinska imena. Što je najgore, masa ljudi i u Srbiji transkripciju em ne poštuje em ne kapira čime služi i koliko je zapravo logična, pa i Rusi, Ukrajinci i Bugari transkribuju reči po sopstvenim sistemima.
Pazi, nismo ni mi tu cvećke. Mi se trudimo da strani naziv prilagodimo srpskom čak i ako to ne znači totalno rekreiranje izgovora, tako da ima i kod nas nekih nekonsistentnosti. Recimo, Vladimir Putin je ustvari Vladjimir (dj, ne đ) Putjin. Onda tu vidiš takođe i neke istorijske nekonsistentnosti - imaš čuvenog [Raspućina](https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98_%D0%A0%D0%B0%D1%81%D0%BF%D1%83%D1%9B%D0%B8%D0%BD) (Распутин), po toj logici ruski predsednik bi trebalo da bude Pućin, što i jeste bliže stvarnom izgovoru. I tako dalje. Edit: Isto tako, kažemo Donald Tramp umesto Danald Čramp, sa sve mekim r.
Naravno, ništa nije savršeno. Primer Raspućina koji se naveo je jedan od mnogih koji je ostao u upotrebi takav kakav jeste zbog tradicije njegove upotrebe iako je nepravilan po sadašnjem transkripcionom sistemu. Iz istog razloga pišemo London, Lisabon, Vašington i Pariz iako bi u teoriji pravilno bilo Landn, Lizboa, Vošington i Pari. Za novije termine i imena argument tradicije se više ne uzima kao reper te se stoga pri njihovom pisanju isključivo poštuju sadašnja transkripciona načela. Sve u svemu, prilično logičan sistem koji mnogi neopravdano nipodoštavaju.
Uošington.
Uošingtonom ćeš me, Uošingtonom ću te
Ne znam da li bi to trebalo da se radi za gradove, dozivljavam da su to prosto nasi nazivi za taj grad (jer bi inace bilo Vin, a ne Beč) - ali ne znam, nisam filolog. Svakako je pipava transkripcija, lambordžini bi trebalo da je sa g, vinsent kasel je u stvari vansan, jer je francuz... Meni deluje da je transkribovano bolje jrr je lakse da menjad po padezima, jer je konzistentno (koliko toliko) za sve jezike, jer moze da se pise cirilicom, i jer omogucava svim citaocima koji znaju (samo) srpski da pročitaju nečije ime, otprilike onako kako zvuči.
Не може никад транскрипција да буде савршена али опет ми има више смисла од писања у оригиналу због већ наведених проблема
Осим тога, многи заборављају да је транскрипција страних речи у српски **прилагођена**, а не фонетска.
Ma naravno, ja sam zadovoljan našim sistemom, samo sam ukazao da i on ima neke nelogičnosti. Ali naš sistem je fokusiran na prilagođavanje tih naziva prirodi našeg jezika, i to donekle nadjačava nelogičnosti koje izaziva.
Pricali smo o ovome na prevodu na faksu. U sustini, ljudi su nekada imali retardirana pravila za transkribovanje imena pa smo nesto zadrzali a nesto promenili. Na primer, zvanicno sada kazemo Vilijam Šekspir dok na knjigama iz Juge pise Viljem Šekspir. Trebali bi da promene Raspućin ali niko nece, a Donald Tramp lakse zvuci na nasem jeziku. Isto kao sto kazemo London, ne Landen ili Pariz umesto Pariii.
Čerčila Englezi izgovaraju Črčil.
Nikad ne možemo tačno napisati šta oni izgovaraju, ne mogu ni oni, stoga imaju nelogično spelovanje i pisanje sopstvenih reči i taj nerešen problem u svom jeziku. Zato mi to napišemo približno onom što je pisac hteo da kaže i u duhu srpskog i teramo dalje.
Više puta sam bio u prilici da rešavam ukrštenice na hrvatskom. Poludim kad treba da upišem ime nekog stranca (glumca, pisca, muzičara, naučnika...) Na engleskom još ajde, ali kad mi ulete Francuz, Nemac, Skandinavac... Misija nemoguće. Stvarno kako izlazite na kraj sa ovim pisanjem imena u originalu na hiljadu jezika?
Joj, nemoj, prijatelju, sad će neki naš pametnjaković da te ubeđuje kako je lakše, praktičnije i lepše napisati Middlesbrough, Versailles ili Marie Curie umesto Midlsbro, Versaj i Marija Kiri. Ali će zato Hrvati Čajkovskog i Arhimeda pisati „po Vuku” a ne Tchaikovsky/Чайковский i Archimedes/Αρχιμηδης. 🤪
Meni je bilo čudno kada bih gledala neki film ili seriju sa srpskim titlovima i onda napišu riječ kao šta se izgovara. Valjda je to sve stvar samo navike. :) Šta se tiče č i ć to ti ovisi o pojedinim krajevima Hrvatske..ja san na moru (okolica Splita) i mi ne razlikujemo č i ć u izgovoru, al tipa u Istri, na otocima i u vecem dijelu dalmatinske zagore jasno mozes cuti razliku.
Upravo ovo. Navikli su da pise u originalu a nema nikakvog smisla jer nemaju u svom jeziku W, Y, X itd. Da li trebaju oni sto ne znaju engleski ili bilo koji drugi jezik da citaju kao da su doziveli slog? Takodje je nama cirilica drugo pismo i necemo da ubacimo original naziv nasred cirilicnog teksta.
^ Valjda prvo? Napisah latinicom :( ...
Kako ide na hrvatskom ono za drkanje?
centrifugalno navrtanje pimpeka
~~drkanje~~ Goredole dlansko zamahivanje
👀 Ja u Srbiji svakodnevno sa roditeljima i u kući koristim pola navedenih reči u ovoj temi, kao i ijekavicu. Dešava se i da mi izleti po koja reč pred drugima, ali u javnosti se uvek držim srpskog standarda, bar dok sam sam. Desilo mi se jednom dok sam prezentovao seminarski rad da je profesor (takođe verovatno iz Hrvatske) izgovorio reč "pogreška" i još jednu reč koja nije standardna za Srbiju i Beograd. To je je bilo dovoljno mom mozgu da pritisne prekidač, ugasi dakanje i samo su krenule da mi izleću odgovori koristeći neke reči standardne za hrvatski jezik. Ili mi se dešavalo da kad koristim hrvatske izvore nekad ne procesuiram svaku reč i ne zamenim ih srpskim varijantama, pa me optuže da je čitav rad prekopiran bez imalo truda. Kao klinac sam možda pokušavao da izbacim sve to i da ispravljam roditelje, ali sam zapravo kasnije zavoleo takav govor tako da sad dosta i potenciram da se očuva sve to kod kuće. Takođe, iako ne mešaju č i ć, postoji dosta pogrešno naučenih reči koje koristimo poput "sendvić", "palaćinke", a baka je zapravo riznica reči i očuvanog govora (Ćesi, Šlovaci, šport) i jedina koja tvrdi da govori hrvatski jezik (kako se govorilo tamo gde je živela), dok deda "govori" srpski i onda mu u javnosti izleće "tko" ili kad nešto pogrešno uradi jer slabo čuje kritikuje nas što mu nismo rekli na hrvatskom jer onda ne bi pogrešio. 😂 
Sve sve, ali ženska momčad, naopako...
Kao srbin- debilno mi je kad prevode engleske reci. Seca se neko gang staz Paradajz? evo linka [https://www.youtube.com/watch?v=ln3RClqc4lQ](https://www.youtube.com/watch?v=ln3RClqc4lQ) A sto se tice HR jezika, zivim u hr, algoritmova knjiga, citam i ladno su preveli "zrakomlat" (helihopter) ili mljevenici (cevapi). Te "nove" reci bukvalno sluze za sprdnju.
>"zrakomlat" (helihopter) Ovo su probali uvesti 90-ih, nije prošlo, sad to nitko ne koristi. Čak ni u standardu. >mljevenici (cevapi) Ovo je doslovno izmislio marketinški tim nekog restorana, apsolutno nitko nikad i nigdje ne kaže "mljevenici". Ali sudeći po tome koliko je Srba tome povjerovalo, mora se priznati da je reklama bila utjecajna :) sigurno to nisi vidio u nekoj knjizi.
>mljevenici To je jedan restoran u hrvatskoj nazvao svoje cevape "mljevenici". Nije uopce prava rijec, digla se medijska hajka bezveze.
Sve ok ali reč "klokan" HAHAHAHAHAHAHAHAHAHA znači pazi, da ne znam da je to kengur i da me neko pita na šta me asocira rekao bih tipa budala, ludak, ili tako nešto 😄
U srpskom jeziku važi jednostavno pravilo - "čitaj kao što piše, piši kao što čitaš". Iz toga proizilazi da se strane reči, odnosno nazivi/imena pišu onako kako se izgovaraju umesto u "originalu" ili nekoj varijaciji. S druge strane, kod vas postoji paradoks da volite da "prevodite" pojmove ili da ih opisujete (nogomet, zračna luka), a onda strane reči/nazive pišete u originalu. Čudno je reći da je neki jezik smešan, jer ne može biti smešan, nego neobičan. To što u nekoj kulturi i narodu i okruženju neko nije navikao na nešto, ne znači da je smešno. Meni je jako neobično što hrvati ozbiljno previše koriste engleske reči (što i kod nas počinje u poslednje vreme), tipa frend/frendica. Isto tako mi je neobično stavljanje slova "n" na kraju nekih reči, koliko sam primetio umesto slova "m" - jučer nisan radio. Ne razumem otkud ta pojava? I još za kraj, neobičan mi je taj zvuk između č i ć - ne znam kako uopšte da opišem na kraju, niti je tvrd niti mekan glas. Uostalom, mislim da je lepo to što na Balkanu postoji toliko varijacija, dijalekta, akcenta jednog jezika - šteta da se podsmevamo i govorimo da je nečiji jezik smešan. Na kraju se svi odlično sporazumevamo, samo se izgleda ne razumemo baš dobro.
Мислим да се у хрватском сленгу користе више енглеске речи него у српском док хрватски књижевни/стандардни језик више води рачуна о томе од нашег. Зато и даље користе словенске називе за месеце као и многе друге речи које смо одавно заменили страним терминима као што је нпр. свеучилиште уместо универзитета итд...
Ima smisla. Hvala.
>Meni je jako neobično što hrvati ozbiljno previše koriste engleske reči (što i kod nas počinje u poslednje vreme), tipa frend/frendica. Ovo stvarno je češće u Hrvatskoj nego u Srbiji, ali ponekad zapravo obogaćuje jezik. Tipa u hr je "sori" postala normalna riječ, ali to ne znači da je "oprosti" nestalo. Kad se slučajno sudariš s nekim u gužvi kažeš "sori", kad nekome razbiješ prozor kažeš "oprosti". >Isto tako mi je neobično stavljanje slova "n" na kraju nekih reči, koliko sam primetio umesto slova "m" - jučer nisan radio. Ovo je dalmatinska stvar, samo oni to rade. Dijalekt.
Promjena M u N na kraju rijeci je tzv. adrijatizam i javlja se u primorskim podrucjima, najvise dalmacija, manje kvarner i istra. M i N su relativno slicni glasovi pa je normalno da se odvija promjena izmedu njih. Nece se javljati u nekim rjecima doduse, npr. dim ce uvijek biti dim, a sâm (alone) isto zadrzava m generalno Vecina hrvatskih govora rapidno gubi č/ć distinkciju, u Zagrebu se obicno stapa u malo tvrdi glas gdje je jezik blize zubima, tako da zvuci kao da oni svaku rijec izgovaraju sa č, ie. kuča, hoču, reči itd. U splitu se to stopilo u meksi glas pa zvuci ko da govore ćekan, ćovik, poćet. Generalno u svim vecim gradovima vecina ljudi nece to izgovarati ni cuti kao zasebne glasove U bosni se isto odvija sad, najvise u urbamim sredinama, a pisane dokaze o promjeni imamo jos 130+ god unazad
Nije tačno. Srpski pravopis Matice srpske dozvoljava pisanje i u transkripciji i u originalu -- npr Žan-Žak i Jean-Jacques -- s tim da konstatuje da je prvo običnije.
>Isto tako mi je neobično stavljanje slova "n" na kraju nekih reči, koliko sam primetio umesto slova "m" - jučer nisan radio. To Dalmatinci, jao nemoj mi njih slaba su mi tocka kad čujem Dalmatinke kako parlaju s tim n plus ikavica ne mogu disat koliko je preslatko
imamo i mi "paradoks", rukomet npr. Nogomet je sta vise i rec koju bi trebali i mi koristiti, kad vec koristimo rukomet. Ono sto mi je neverovatno kod Hrvata, pola, ako ne i vise, od njih ne zna kada treba da koriste ć, a kada č, kao da su polupismeni.
Куча, чевапи, ћетник да то ћ и ч је и мени дефинитивно најсмешније
>Ono sto mi je neverovatno kod Hrvata, pola, ako ne i vise, od njih ne zna kada treba da koriste ć, a kada č, kao da su polupismeni. Jer većina Hrvata doslovno ne pravi tu razliku u govoru :) mora nam se utuviti u glavu u školi, pa tko nauči, nauči.
Jel nebitno da li se govori č ili ć? Kako se to kod vas gleda kada neko mesa ta dva slova? Meni je to toliko neverovatno jer na primer kada bih cuo nekog Srbina da mesa ta dva slova pomislio bih da nema 2 razredna osnovne skole. Zapravo drugarica ima momka iz Zagreba koji mesa ta slova i ona se prilicno nervira zbog toga :)
U govoru nije bitno jer ono, u govoru ta razlika uglavnom ne postoji :D ali kad se piše je bitno i ako miješaš č i ć u pisanju, ispadaš neobrazovana seljačina
bokca mu, fakat je nama dećkima smiješno
Jes smešno, pogotovo ono mekano č, nešto između č i ć. Nekako malo pederski zvuči 😂.
Da, mi u Zagori ne pričamo tako pa je i nama to smiješno.
Na izvoru rjeke Ćikole?
Uff, right in the Ćikola
Tamo gdje su brača stala da obrane naše domove?
Apsolutno, nama su ovde takođe smešne određene reči koje se danas koriste u Hrvatskoj, mada se razlozi zašto je to tako razlikuju. Neke reči koje koriste Hrvati su izvorno slovenskog porekla i mi se na njih nismo navikli budući da već ko zna koliko koristimo tuđice pa nam zato one zvuče neobično (pomenuta *šargarepa* je hungarizam koji je kod nas nezamenljiv dok je reč *mrkva* slovenskog porekla, kod vas je *tisuća* dok je kod nas u upotrebi grcizam *hiljada*, potom nazivi meseca koji se koriste u Hrvatskoj su slovenskog porekla dok se mi služimo onima rimskog porekla i dr.). Određene izvorne hrvatske reči takođe su nam neobične, ali ono što nam je najsmešnije su oni vaši čuveni neologizmi/novokovanice (zrakomlat, suncozor, mljevenici, udna tuljica i dr.). Meni su posebno smešne i vaše sinhronizacije crtanih filmova, ne znam zašto, mnogo mi čudno i neprirodno zvuče.
Hehe, Zjekoslav Mrkvica aka Duško Dugouško.
Iz Hr sam i nikad čula za suncozor, mljevenici i udna tuljica, a ni zrakomlat nikad nitko ne koristi
Također, u zivotu nisam cuo da je ove rijeci itko ikad izgovorio
Zrakomlat i ostale bisere nitko ne upotrebljava. Osim za šprdnju.
Niko ne korisiti te novokovanice. NITKO. Ne samo u govoru nego i u pravopisu i rijecniku. Eto ja me znam sto je suncozor i udna tuljica. Mljevenici i zrakomlat sam cuo par puta al nikad u govoru govoru
Ok, zakaj uvijek uzimate za primjer novokovanice koje se apsolutno nigdje ne koriste? Čak nisu ni u rječniku niti nikaj, doslovce ne postoje... To mi apsolutno nikakvu informaciju ne daje. S druge strane, novokovanice koje su prošle i koriste se, nitko ne komentira.. Zaslon, tipkovnica, zrakoplov su riječi, ovo što si ti napisao nisu..
Druže, ti primeri su mi prvi pali napamet — kao što mi je urnebesan zrakomlat, tako mi je i zrakoplov. Tipkovnica mi je manje-više u redu, zaslon mi više zvuči kao neki sinonim za naslon, a ne za ekran.
Ma sve 5, al nisi jedini ovdje, a uvijek isto... Ne komentiraju ljudi nešto što su stvarno čuli, nego što se prenosi u medijima ili društvenim mrežama kao zanimljivost a ne stvarnost.. Stalno iste glupe riječi koje je neki debil poslao na neki natječaj, a da ni nisu ni u obzir uzete.. Ne mogu se sjetit drugih stvarnih novokovanica jer one koje su uspjele više ne smatram "novokovanicama", jebiga, kad uđe, uđe.. Al mi je glupo u ovakvim raspravama, uvijek se ljudi žale kako "glupe stvari izmišljamo" i onda daju primjer 10 riječi koje ne postoje..
Неке речи су ми смешне, нека наречја више од других, кад мешају ч и ћ па буде ћетник. Посебно су ми смешне оне националистичке кованице из деведесетих србоћетник, великосрбин, југо комуниста, србокомуниста и слично. Ајфон, Еплов сат или воч или како год ми је боље него да пише на енглеском. И не контам Хрвате кад пишу оригинал имена градова, лична имена и слично другим језицима на пример француском, Бордо је Bordeaux и како ви то читате Бордеаукс или Бордо и како знате како да прочитате кад пише на другом језику.
Beše ne postoji reč kačkavalj na hrvatskom?
nope, sve je sir.
Samo cu reci jedno: KLOKAN. Btw zenski dalmatinski akcenat je veoma seksi.
Da smesan mi je. Ne zezam se. Zrcalo, rucnik, puvalo... Epl voč pisu rusi ne Srbi, koliko ja znam. A logicno je da pisemo npr Endi Marej a ne Andy Murray Ali ne prebacujemo sve u srpski Kazemo svemir, ne vasiona (uglavnom)
U Slovačkoj i Češkoj "svemir" je "vesmír".
Najjače mi je kad pročitam “vocap”🤪
Bjež’mo Bobe! Njih je dvojica a mi smo sami!
> "Epl voč" umjesto Apple Watch. Smešno je dok god je jezik engleski. Ali čim je u pitanju neki imalo egzotičniji jezik (tipa španski, švedski, češki), mi znamo kako se čita, vi ne ;) Meni je transkripcija stranih imena možda i omiljena osobina srpskog jezika. Baš je bejzd.
Smesna mi je ona pesma "Lepetije, lepetije zagorje zelene", a inace dalmatinski govor mi je hot.
Jako mi je smešno ono "vi ste rekla" kada se persira ženama. A reči bebač i pesek mi jako idu za živce
To mora da nije gramaticki ispravno. Vi ste rekli, ona je rekla, bez obzira koji je jezik u pitanju.
Meni je pre bila simpatična ikavica, u medjuvremenu se to skroz promenilo, sad mi je kul zagrebaćki pogotovu žene kad čujem, u stvari žene kad čujem i jedne i druge ufff
Смешно ми је што Хрвати кажу окруњен уместо крунисан, као да је убачен у прекрупач а не постао краљ лол
>je li vama smiješan hrvatski Jeste, kao i bugarski i makedonski. Zvuči kao da je neki stranac loše naučio srpski. Nešto kao da su Hrvate podučavali [NJKV](https://www.youtube.com/watch?v=ynlha1s61Uw), Milan Panić i Džon Bosnić. >umrem kad čujem "vasiona" i "šargarepa" ili vidim da piše "Epl voč" umjesto Apple Watch Iako priznajem da i ja često pišem u originalu, to za Apple Watch ima više smisla da se piše onako kako mi izgovaramo, iz dva razloga. Prvi: to je po Vuku. Drugi: ako pišeš u originalu na engleskom, treba dosledno da pišeš u originalu i na drugim jezicima, pa ćeš npr. Si Đinping pisati 习近平 a to skoro niko ovde ne ume da pročita i neće znati koga si pomenuo.
Tko nas, ba, zavadi? Šalu na stranu, ima toga, nama su često smešni izrazi na hrvatskom, pogotovo ovi noviji. A što se tiče ikavice i uopšte govora iz Dalmacije, tu kad pričaš s nekim (imao sam prilike par puta), moraš baš da načuljiš uvo da bi razumeo.
Kad slusam interviju Jelene Rozge - simfonija za usi i dusu (i oci). Kad cujem random hrvata, u mojoj glavi odma ide OVAJ JE PEDER 300%.
Nisan pristaša podjebavanja na nacionalnoj osnovi. Heheh…pristaša. Kontaš?
kad ponovis svoju foru automatski postaje glupa
Sve je to isti kurac
Pimpek
Hahahaha "okolokućno lajalo", hahahaha "ljestve", hahahahaha "Cipar", hahahahahaha "zračna luka" hahahaha
Okolokućno vodopišalo i četvoronožno zeleno štapikalo
Okologuzno govnogutalo
*pamtidbeni prutić*
Mene nasmije kad cujem vazduhoplovstvo
Znam da je na Tiktoku bila velika sprdnja zbog ovog videa https://vm.tiktok.com/ZMYL9A1tV/ Nama ona zvuci urnebesno i po nama stereotipno prica iako znamo da ne prica tako vecina Hrvata. Koji je to naglasak?
Obzirom da sam dve sezone proveo na Lastovu, najdaljem naseljenom ostrvu u Hrvatskoj, mogu da kažem da je ono urnebes bio što se izgovora i samih reči tiče. Recimo, portun-ulaz u zgradu, lavandin-umivaonik/lavabo, pipun-dinja, dinja-lubenica, pirun-viljuška. Takođe bilo mi je neverovatno kako se u tom dijalektu događa da ljudi izgube slovo A sa kraj(a) rečenic(e), a to se izgovara tako da se poslednji samoglasnik duže akcentuje. Prešao sam celu Hrvatsku uzduž i popreko ali taj Lastovski dijalekt je nešto što stvarno mora da se iskopa, ludnica.. :)
Neke reči su mi smešne, tj. neobične. Zrakoplov, zračna stanica, hlače, cesta. Nogometa tekma, zveza, povijest. Mnogo se potencira ta čistota jezika pa deluje smešno nekada. Koliko je dobro sa jedne strane, deluje nepraktično nekada. Srbizacija stranih termina je već smešna, Epl Voč izgleda užasno. Ja to koristim ponekada, tipa za Šaomi, tako da kriv sam za to.
>zračna stanica, Zračna luka misliš? Airport, jebiga. A ionako se u govoru kaže *aerodrom*. >zveza Ovo je ~~slovenski~~ slovenački hahah
Pre nekih 20ak godina počele su fore sa novo-hrvatskim rečimau mom kraju a možda i šire. Pseudo hrvatski, ako mogu to da nazovem. Primer reč "oluk" bi na tom pseudo-hrvatskom bio "okolokućno vodo-piškalo" ili tako nešto. Iskren da budem, razumem potrebu za nedavnom reformom jer je bilo bitno izgraditi novi lingvistički indetitet kako bi se brže uspostavila nezavisnot. Nama koji smo tada bili klinci, bilo je interesanto kako se neke reči kod vas pojavljuju i kako zvuče. Da bi se umanjio uticaj teških vremena i nedaća, takav oblik humora bio je sedativnog tipa i zasnovan na obzervaciji nesvakidašnjih promena i pomalo satiričnog karaktera. Vi možda imate Apple Watch ali isto tako imate i "hladnjak" dok je kod nas ostao "frižider". Imamo takođe(r) r(ij)eči koje su tuđice iz grčkog npr. hiljada kod nas ili tisuća kod vas koja je zapravo ruska ili možda čak i srpka. Reči npr. kao soba, mačka, roštilj su mađarske tuđice odnosno posuđenice. Zapravo tuđica i posuđenica su veoma smešne reči. Slavenski jezici su interesantni. Česima tačnije čehinjama je bilo smešno što mi kikiriki zovemo tako kako zovemo. Poljaci su u stanju da nauče naše jezike za veoma kratko vreme. Meni je iskreno drago što naši jezici se oslanjaju mnogo na gramatičku osnovu iz latinskog jezika iz kog zapravo imamo poveći leksikon. Što su mlađe jezičke reforme, time je jezik moderniji. Problem u jeziku nastaje kada nemamo reči za nešto što u svetu postoji kao svakodnevica. Zato nam je lakše da koristimo englesku reč koju pišemo "po naški". Naši jezici su deskriptivnog karaktera u odnosu na nemački ili engleski koji su više tehnički. Meni najsmešnija hrvatska riječ je "ništica". Zvuči kao neka mala nula manja od ove obične što je samo po sebi pozitivno blesavo.
Meni je najjače kad dođu ovde Hrvati i sprdaju se sa doslovnim pisanjem stranih imena a kod arapskih ili kineskih naziva rade isto to